Saradnja Evropske unije i Srbije u upravljanju ilegalnim migacijama veoma je dobra i usklađivanje sa viznom politikom Brisela odmah je donelo rezultate.
To je izjavila evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.
U intervjuu sa dopisnicima agencija članica zajedničke evropske redakcije European Newsroom (ENR), među kojima je i Tanjug, ona je rekla da je prošle godine bilo 330.000 ilegalnih ulazaka u EU i podsetila da je u Briselu još prošlog leta „podignut alarm“.
Zbog toga je Evropska komisija stupila u kontakt sa zemljama Zapadnog Balkana – Srbijom, Severnom Makedonijom, Albanijom i Bosnom i Hercegovinom – i zatražila od njih da usklade svoju viznu politiku za viznom politkom EU.
„Mi smo primetili da veliki broj dolazaka u EU iz trećih zemalja ide preko Srbije. Iz tog razloga smo stupili u kontakt sa Srbijom, i mi iz Komisije, kao i države članice EU, a odgovor Srbije je bio veoma dobar, da hoće da saradjuje sa nama da bi se izborila s ovim pitanjem i upravljala situacijom. Sada je Srbija uskladila svoju viznu politiku sa najvažnijim trećim zemljama. Tako da mogu da kažem da je saradnja veoma dobra sa Srbijom u upravljanju iregularnom migracijom sa Zapadnim Balkanom“, istakla je Johanson.
Ona je prenela spremnost EU da nastavi još bližu saradnju i u drugim oblastima, kao što je rasporedjivanje Fronteksa na drugim granicama Srbije. „Već sam imala sastanak sa zajedničkim komitetom za readmisiju, zajedno za Srbijom, tako da saradnja sa Srbijom ide veoma dobro“, izjavila je Johanson.
Ona je ukazala da je, tako, na kraju 2022. godine Komisija zabeležila pad broja nelegalnih dolazaka preko zapadnobalkanske rute za jednu trećinu.
Što se tiče Bosne i Hercegovine i dolaska velikog broja migranata u tu zemlju, koji zatim pokušavaju da predju u zemlje EU, pre svega u Hrvatsku, Johansonova kaže da EU pomaže Bosni i Hercegovini da vrati migrante u njihove zemlje porekla.
„Mi pomažemo Bosni i Hercegovini u vraćanju migranata u njihove zemlje porekla i to vrlo uspešno, bilo da je reč o dobrovoljnom ili prisilnom vraćanju“, ističe Johanson.
Ona smatra da je ulazak Hrvatske u šengenski prostor protekao bez problema. „Ministar unutaršnjih poslova BiH Selmo Cikotić rekao mi je da se odmah vide rezultati kada u zemlju porekla vrate ljude koji nemaju pravo na medjunarodnu zaštitu i da iz te konkretne zemlje znatno pada broj ilegalnih dolazaka, rekla je Johanson.
Prema njenim rečima, veliki broj ilegalnih dolazaka u EU nije posledica ratova i takvi migranti ne mogu dobiti azil. „Imamo manje-više normalan broj neregularnih dolazaka ljudi koji dolaze iz zemalja u kojima postoji rizik rata ili progona. Ali raste broj ljudi koji dolaze iz Turske, Gruzije, Indije, Kube, Egipta, Tunisa, Maroka, Bangladeša, Pakistana, kojima se vrlo malo odobravaju zahtevi za azilom. Dakle, povećanje nije izazvano ratnim progonima, nego drugim stvarima“, kaže Johanson.
Prošle je godine u EU podneto 924.000 zahteva za azil, što je skoro triput više od broja ilegalnih dolazaka, a odobreno je samo 39 odsto zahteva za azil.
Johanson ističe da je zato važno da se ljudi koji nemaju pravo na azil vrate u svoje zemlje „kako bi pokazali da se ne može samo tako doći i ostati u EU“. Ona dodaje da je prošle godine doneto 300.000 odluka o povratku, a vratilo se samo 70.000.
Ona traži od država članica da rade zajedno sa Komisijom da bi imalo više uspeha u provatku migranata u njihive zemlje. Na pitanje o izgradnji zidova i ograda na spoljnim granicama EU, kako to traži Austrija da bi dala zeleno svetlo za ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen zonu, Johanson ponavlja poziciju Komisije da to nije dobro rešenje.
„Izgradnja zidova i postavljanje bodljikave žice nije dobro rešenje iz više razloga. Imamo dugogodišnji princip da ne finansiramo zidove i bodljikave žice. I mislim da to ne treba mijenjati“, rekla je komesarka.
S druge strane, ako zemlje članice, koje zaštitu granica finansiraju iz svojih nacionalnih budžeta i najbolje znaju kako zaštiti svoje granice, odluče da grade zidove i bodljikave žice, „s tim nemam problema“, kaže ona.
Evropska komisija predstavila je pre nedelju dana „novu operativnu strategiju“ koja ce pokušati da poveca, kroz vecu koordinaciju, povratak neregularnih migranata koji je godinama na veoma niskom nivou.
Strategija predvidja „koordinisanu akciju“ zemalja članica, Evropske komisije i Fronteksa u pogledu dobrovoljnog povratka i reintegracije, kao i „poštovanje solidarnosti u vidu pokroviteljstva povratka“, navodi EK u novoj strategiji.
IZVOR: TANJUG, B92: FOTO: PIXABAY
