U Srbiji je trenutno registrovano oko 7.200 električnih vozila, što pokazuje eksponencijalan rast u oblasti elektromobilnosti, rečeno je u diskusiji „Srbija na putu električne mobilnosti“ koju je organizovala Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova u Sava centru.
Pomoćnik direktora Agencija za bezbednost saobraćaja (ABS) Milan Milojević je istakao da je ABS sproveo različite edukacije da bi se unapredilo znanje kontrolora na tehničkim pregledima o električnim vozilima.
– Već smo počeli da se bavimo određenim edukacijama imajući u vidu svoje nadležnosti. Mi smo kroz naše organizacije za ispitivanje vozila, tehničke službe za homologaciju, pa i kontrolore na tehničkim pregledima, za koje imamo u narednom periodu obavezu da izvršimo licenciranje, naravno i seminare o napredovanju znanja kontrolora, uspeli da sprovedemo projekat gde su kontrolori na tehničkom pregledu imali priliku da uživo vide električno vozilo, rasklopljeno, posebno baterije, da dobiju informaciju na koji način pristupaju tehničkom pregledu vozila, šta je potrebno da gledaju, čega da se čuvaju – rekao je Milojević.
On je dodao da je taj projekat iznedrio nekoliko uputstava za korisnike elektrovozila, ali i za servisere, vulkanizere i radnike na tehničkom pregledu.
Milojević je rekao da su aktivnosti koje je ABS sprovodio sa zemljama regiona i Evrope pokazale da je infrastruktura za elektrovozila svuda u svetu pratila porast broja vozila, a ne obrnuto.
– Mi smo uspeli da kroz ove naše projekte i kroz neke aktivnosti iz zemalja okruženja, regiona, pa i Evrope dobijemo neku sliku i, po nama, svuda su infrastruktura i sve prateće aktivnosti pratile porast broja vozila. Nigde u svetu nisu prvo prilagođene infrastruktura i sve ostalo, svuda je prvo došlo do porasta broja elektro i hibridnih vozila odnosno razvoja elektromobilnosti, pa tek onda nakon toga prateće infrastrukture – objasnio je pomoćnik direktora ABS-a.
Zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović rekao je da Srbiju u procesu razvoja elektromobilnosti može da uspori transformacija celokupnog elektroenergetskog sistema.
– Taj proces mora da traje minimum 10-15 godina, zahteva neverovatno veliki investicioni ciklus, zahteva da se država odluči i da donese odluku. Mi moramo da izlazimo postepeno iz termoelektrana, koje su na lignit. Još nismo doneli definitivnu odluku da li ulazimo u nuklearnu energiju. Ukoliko država ne donese konačnu odluku i ne postavi rokove u kojima će promeniti svoj elektroenergetski sistem, elektromobilnost će biti talac te situacije ili efekat elektromobilnosti neće biti onaj zbog čega se on dešava na globalnom nivou – istakao je on.
Dodao je da elektromobilnost znači da automobili neće imati motore sa unutrašnjim sagorevanjem, već elektromotore.
– Biće dosta jednostavniji, ali će struktura cene električnog automobila da se svodi da 40 odsto jeste u stvari baterija koja je u ovom trenutku uvozna. Svi ovi proizvođači tradicionalnih delova kojih ima u Srbiji preko 100 i koji su dobavljači i imaju ozbiljne standarde i poslove su danas toga svesni i oni treba da znaju da li je rok za tu promenu pet, deset ili 15 godina. Globalno, rokovi se malo rastežu, jer uvek kada se ovakve velike stvari događaju, postoje neki preambiciozni ciljevi, pa se oni uslađuju s realnošću – objasnio je Vesović.
Naglasio je da se postavlja pitanje da li će dobavljački deo ekonomije uspeti da se transformiše i prilagodi elektromobilnosti ili će nestati kao što su i ranije nestajali brojni delovi ekonomije.
IZVOR: 24SEDAM I FOTO: PEXELS
