Ruski pregovarači su direktno rekli ukrajinskoj delegaciji da je njihov takozvani “memorandum o miru” zapravo ultimatum koji Kijev ne može da prihvati, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
“Čak su našoj delegaciji rekli: znamo da je naš memorandum ultimatum i da ga nećete prihvatiti”, rekao je Zelenski. “Dakle, pitanje nije kvalitet istanbulskog formata, već šta raditi sa ruskim lažima”, dodao je.
Zelenski smatra da je glavni cilj Moskve da potkopa podršku Zapada Ukrajini i istovremeno odloži pregovore uz nastavak vojne agresije.
Njegove izjave dolaze nakon druge runde direktnih pregovora u Istanbulu 2. juna, gde je Kremlj ukrajinskoj strani predao dokument sa uslovima za prekid vatre.
“Ja pregovaram o teritorijama, a isto važi i za Putina”
Prema rečima Zelenskog, ukrajinska delegacija je imala mandat da pregovara isključivo o humanitarnim pitanjima – kao što su prekid vatre, razmena zatvorenika i povratak dece koju je odvela Rusija – ali ne i o ukrajinskom suverenitetu ili teritorijalnom integritetu.
“Ovo je pitanje našeg ustava. Pregovaram o teritorijama – a isto važi i za Putina, koji ih je okupirao. Neću razgovarati o svom stavu o ovome ni sa kim drugim”, rekao je Zelenski.
Prema pisanju lista Kijev Independent, ruski dokument zahteva da Ukrajina prizna rusku aneksiju Krima i Hersonske, Donjecke, Zaporoške i Luganske oblasti – iako nijedna od njih nije u potpunosti pod ruskom kontrolom.
Zelenski ponavlja uslov za pregovore o teritoriji
Kremlj takođe zahteva potpuno povlačenje ukrajinskih vojnih snaga iz ovih regiona, ali Zelenski ponovo odbacuje bilo kakvu predaju okupiranih teritorija.
“Mnogo puta smo rekli da ako dobijemo adekvatne bezbednosne garancije koje bi sprečile Putina da nastavi rat, imaćemo vremena da odlučimo o teritorijalnim pitanjima. Diplomatskim sredstvima, a ne oružjem”, rekao je Zelenski.
Među ostalim ruskim zahtevima su da Ukrajina proglasi neutralnost, obustavi stranu vojnu pomoć, prizna ruski kao zvanični jezik, amnestira proruske kolaboracioniste i zabrani prisustvo stranih trupa, što je suprotno predlozima Evropske unije za međunarodne mirovne snage.
Ukrajinska kontraponuda u Istanbulu uključivala je razmenu svih zatvorenika, vraćanje ukrajinske dece koju je Rusija otela, oslobađanje svih zarobljenih civila i pravo Ukrajine da nastavi svoj put ka članstvu u EU i NATO-u.
Dogovoreni su samo humanitarni koraci
Kijev je takođe predložio korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu zemlje i rekao da je spreman da razmotri delimično ukidanje sankcija ako se postigne prekid vatre.
Iako nije postignut prekid vatre niti politički proboj, strane su se složile oko nekoliko važnih humanitarnih koraka, uključujući razmenu ratnih zarobljenika i tela poginulih vojnika, navodi Kijev Independent.
Dok Ukrajina i Sjedinjene Američke Države nastavljaju da se zalažu za prekid vatre bez preduslova, Rusija insistira na maksimalističkim zahtevima i odbacuje sve takve predloge.
Američki predsednik Donald Trump je, kako se navodi, izrazio nezadovoljstvo tvrdoglavošću i rastućom agresijom Rusije, ali još uvek nije uveo nove sankcije Rusiji.
