Francuska se ponovo suočava sa talasom masovnih protesta i štrajkova. Posle spontanog pokreta „Blokiraj sve“ 10. septembra, osam dana kasnije usledila je i sindikalna mobilizacija u više od 250 gradova širom zemlje. Na meti je nova vlada premijera Sebastijana Lekornija i najavljeni plan ušteda, koji predviđa drastično smanjenje državne potrošnje.
Politička kriza kulminirala je nakon što je premijer Fransoa Bajru u julu predstavio plan štednje težak 44 milijarde evra, uključujući i ideju o ukidanju dva državna praznika. Taj predlog je izazvao ogorčenje i ubrzao pad njegove vlade.
Predsednik Francuske Emanuel Makron imenovao je 9. septembra Sebastijana Lekornija za novog premijera, četvrtog u poslednjih godinu dana. Lekorni pokušava da spasi reforme, ali i da „spusti tenzije“ tako što odustaje od najnepopularnijih mera poput ukidanja državnih praznika.
Uprkos tome, građani i sindikati odbacuju koncept „štednje po svaku cenu“, ali vlada smatra da nema prostora za odlaganje reformi. Razlog je ozbiljna fiskalna situacija: javni dug je dostigao 113 odsto BDP-a, što znači da država duguje više nego što vredi godišnja proizvodnja francuske ekonomije.
Pokret „Blokiraj sve“ nastao je na društvenim mrežama i ubrzo se proširio po celoj zemlji, okupljajući studente, sindikalne aktiviste, ali i širu levicu.
Iako ga vlasti u početku povezuju i sa ekstremnom desnicom, inicijativu ubrzo preuzima opozicija okupljena oko Žan-Lika Melanšona. Sindikati se formalno nisu uključili u prvi talas protesta 10 septembra, već su zakazali sopstvenu akciju 18. septembra. Njihovi zahtevi idu od zaštite zdravstva i obrazovanja do većeg oporezivanja bogatstva.
Dan kada je Lekorni stupio na dužnost obeležili su rane jutarnje blokade na autoputevima i pariskoj obilaznici, zapaljeni kontejneri i sporadični okršaji s policijom. Ministarstvo unutrašnjih poslova dalo je nalog za „krajnju odlučnost“, uz raspoređivanje oko 80.000 pripadnika policije i žandarmerije širom zemlje (6.000 u Parizu). Vlada je brojala oko 197-200.000 učesnika, dok je sindikat CGT pominjao oko 250.000. Bilans privođenja kretao se kako je dan odmicao – od „skoro 200“ u ranim satima prema stranim agencijama, do više od 500 po kasnijim izveštajima francuskih medija.
Osmog dana posle „viralnog“ poziva “Blokiraj sve” usledio je sindikalni talas: štrajkovi i marševi u više od 250 gradova. U Parizu, Marseju, Nantu, Lionu i Tuluzu kolone su ispunile bulevare, devet od deset apoteka bilo je zatvoreno, regionalni vozovi su vozili po redukovanom režimu, a nastava je bila delimično obustavljena. Procene su se ponovo razilazile: vlasti su govorile o stotinama hiljada (više od pola miliona) širom zemlje, dok je CGT tvrdio da je ukupno učestvovalo više od milion ljudi. Zabeleženi su sporadični sukobi i privođenja – najmanje 140 tokom popodneva prema jednom izvoru, a preko 180 do večeri prema drugom.
Lekorni pokušava da izbegne dodatnu eskalaciju pregovorima sa sindikatima i opozicijom. Ključni rok je 13. oktobar, do kada vlada mora da preda budžet parlamentu. Socijalisti već nude alternativu – blaži paket ušteda od 22 milijarde evra i povratak dela poreza na bogatstvo, koji je ukinut 2017. godine u mandatu Emanuela Makrona.
Tada je porez na finansijsku i drugu imovinu zamenjen užim porezom samo na luksuzne nekretnine. Njegovo delimično vraćanje značilo bi da bi i najbogatiji ponovo plaćali na svoju ukupnu imovinu, a ne samo na nekretnine, što opozicija vidi kao pravedniji način punjenja budžeta.
Istovemeno, sindikati najavljuju nove štrajkove. Glavni sindikat kontrolora letenja SNCTA zakazao je trodnevnu obustavu rada od 7. do 9. oktobra.
Ako se politički dogovor ne postigne, vlada može posegnuti za kontroverznim alatom – članom 49.3 francuskog ustava. On omogućava premijeru da progura zakon bez glasanja u Narodnoj skupštini, osim ako opozicija ne obori vladu izglasavanjem nepoverenja. To je pravno izvodljivo, ali politički rizično, jer bi značilo da Makronova vlast ide protiv volje većine poslanika i protiv javnog raspoloženja na ulicama.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
