Uskrs važi za najstariji hrišćanski praznik. Uvek se praznuje nedeljom, ali se menja datum kada se slavi. Evo nekih zanimljivosti o velikom prazniku.
BOJENJE JAJA
Uz šarena uskršnja jaja vežu se brojni običaji, od poklanjanja devojci do popularnog „tucanja“, ali ona zapravo simbolišu plodnost i novi život, rođenje novog proleća. Obojena jaja pronađena su još u antičkim grobovima, a tradicija bojenja među iranskim narodima traje oko 2500 godina.
Razlog bojenja verovatno leži u činjenici da su davno pokušali da pojačaju jaja ispisivanjem magijskih reči i molitvi dodavanjem boje. Vremenom se to pretvorilu u zabavu za celu porodicu.
Hrišćanstvo je ukrašena jaja kao simbol novog rođenja preuzelo iz ranijih tradicija, pa ona, prilagođena „novom verovanju“ simbolišu Isusov izlazak iz groba.
USKRŠNJI ZEC
Uskršnji zec, koji se najčešće prikazuje kako nosi šarena jaja, takođe je simbol plodnosti a, iako se ne spominje u Bibliji, vremenom je postao jedan od zaštitnih znakova Uskrsa.
A ako se pitate zašto baš on nosi kokošija jaja, odgovor verovatno leži u antici gde je zbog svog brzog i čestog razmnožavanja bio sveta Afroditina životinja. Takođe, anglosaksonskim narodima je zec predstavljao zemaljsko utelotvorenje boginje plodnosti Eastre.
Iako nije imao veze sa crkvom, zec je bio toliko utkan u narodne običaje da ga je vremenom i ona prigrlila pa se od 1960. godine spominje i u hrišćanskim spisima, dok su Nemci počeli da ga prvi povezuju sa Uskrsom pre sto godina.
VATRA
Crkva je iz paganskih običaja prihvatila i paljenje vatre na Uskrs, a u nekim krajevima se još uvek pred Uskrs grade velike lomače koje se pale u uskršnjoj noći .
OBIČAJI I NAČIN PROSLAVE USKRSA RAZLIKUJU SE OD ZEMLJE DO ZEMLJE
U Severnoj Americi najpoznatiji je običaj lova na šarena jaa, roditelji ih sakriju a potom ih deca, koja veruju da ih je zec preko noći ostavio zajedno sa poklonima, traže.
Belgijanci deci govore da uskršnja jaja donose zvona iz Rima. Naime, ona na Veliku subotu ne zvone jer su „otišla u Rum“.
U istočnom delu Holandije pale se uskršnje vatre u sumrak. U okolini nemačkog grada Magdeburga dečaci su dobijali po zadnjici kako bi se iz njih isteralo loše ponašanje. Taj običaj postojao je i u Škotskoj, gde postoji izreka „istučen kao na Uskrs“ – što znači da je za neki prestup dobijena preblaga kazna.
U Norveškoj se na Uskrs rešavaju ubistva – na televizijskim programima su detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, a čak se i na kartonima mleka utiskuju priče o nerešenim ubistvima.
Norvežani i Danci na Veliku subotu u džepovima nose komadiće beskvasnog hleba umotane u belu tkaninu kako bi ih pojeli u ponoć. Taj je običaj preuzet od Vikinga koji su sa sobom nosili zimzelene bobice koje su simbolizovale život.
U Finskoj i Švedskoj bojenje jaja je takođe tradicija, ali tamo deca odevena kao veštice sakupljaju slatkiše od vrata do vrata u zamenu za ukrašene grane vrbe.
U Bugarskoj i Rumuniji na Veliku subotu se na prozore stavljaju brašno, so, kvasac i šarena jaja, od čega se posle mesi hleb.
Na Lampedusi, malom italijanskom ostrvu, na Uskrs se zaboravljaju sve svađe i nesporazumi. U Severnoj Americi, s druge strane, najpoznatiji običaj je lov na šarena jaja, koja roditelji sakriju, kako bi ih deca našla verujući da ih im je prethodne noći uskršnji zec ostavio jaja sa poklonima.
IZVOR: KEREFEKE I FOTO: PRINTSCREEN
