Penzionerka iz Beograda, koja je godinama radila u Italiji, a ima i deo staža u Beogradu, u penzijskom fondu je htela da proveri da li se godine sabiraju ili u svakoj od zemalja treba da ima ispunjen uslov za penziju. Takođe nije znala da ne mora posebno da se obraća i jednom i drugom penzijskom fondu. Dovoljno je bilo što je došla u srpski. Tu su joj objasnili da nije potrebno da zahtev šalje u Italiju, bez obzira na to što tamo ima više staža, niti će ako sakrije staž u Srbiji imati veću penziju iz Italije.
Bilo je slučajeva da pojedini osiguranici neposrednim podnošenjem zahteva za penziju nisu prijavljivali srpski deo staža zbog pogrešnog očekivanja da bi domaća penzija mogla nepovoljno da utiče na iznos inostrane, objašnjavaju u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Srbija ima zaključene ugovore o socijalnom osiguranju sa 31 državom kojim je način obračuna i isplate penzije regulisan. Cilj međunarodnih sporazuma je upravo u tome da se olakša ostvarivanje prava na penziju, te se zahtev podnet u jednoj državi smatra zahtevom u svim državama.
Ima i onih koji su radili u pet različitih zemalja. Ali ako postoji konvencija dovoljno je da se prijave za penziju samo u svojoj državi, napominju iz Fonda PIO. Oni koji su radili ili rade u zemljama sa kojima Srbija nema konvenciju moraće direktno da se obrate tamošnjim fondovima za penzijsko osiguranje.
Zahtev za penziju isključivo se podnosi u zemlji gde budući penzioner ima prebivalište, ali je važno da se navedu sve države u kojima je ostvaren neki staž što je neophodno da se dokaže priloženom dokumentacijom.
Upitani šta ako neko nema sve dokaze o inostranom stažu iz Fonda PIO odgovaraju da je potrebno u zahtevu što preciznije navesti podatke o poslodavcu i tačna mesta i periode rada. Ovo se odnosi na zaposlenje, ali i na obavljanje samostalne delatnosti, ili na bilo koji rad koji važi prema pravnim propisima pojedine države predviđen kao obavezno penzijsko osiguranje.
Obaveza Fonda PIO je da pre svega utvrdi staž u Srbiji, pa ako je trajanje tog staža dovoljno za ostvarivanje penzije fond će doneti rešenje i utvrditi pravo na takozvanu samostalnu penziju.
Za ovakvu prinadležnost staž ostvaren u inostranstvu nije potrebno uračunavati pa zato i nije neophodna prethodna potvrda od inostranog penzijskog fonda. Po donošenju rešenja u sve države u kojima je ostvaren staž uputiće se obaveštenje o zahtevu, uz potvrdu staža iz Srbije, kao i obaveštenje o konačnom postupku.
Iz Fonda PIO naglašavaju da na osnovu dokumentacije inostrani penzijski fond sprovodi postupak prema propisima te države i na osnovu toga odlučuje o pravu na penziju. To što su ispunjeni uslovi za prinadležnost u Srbiji ne znači da su ispunjeni i u inostranstvu. Moguće je i obrnuto. Da se zbog povoljnijih uslova za penzionisanje ostvari inostrana, ali ne i domaća penzija.
U slučaju da budući penzioner dobije srpsku ali ne i inostranu penziju, potrebno je da po ispunjenju uslova za inostranu prinadležnost ponovo podnese zahtev i to opet u državi u kojoj živi, bez obzira na to što je reč o penziji iz strane zemlje.
Isto tako, ako neko nema uslov za srpsku penziju potrebno je da zatraži potvrde staža iz svih zemalja u kojima je radio.
U ukupan staž će se sabrati sav staž, ili samo inostrani koji uz srpski predstavlja dovoljan zbir za ispunjenje uslova za penzionisanje. Pri određivanju visine penzije u obračun se uzimaju isključivo zarade ostvarene u Srbiji. Zatim se visina penzije određuje kao da je budući penzioner radio samo u Srbiji, a potom se od tako dobijenog iznosa obračunava srazmeran deo koji odgovara udelu srpskog staža u ukupnom trajanju.
Sličan princip primenjuju i druge države pa ne može da se dogodi da niža zarada u Srbiji umanji italijansku, francusku ili slovenačku penziju.
Primalac srazmerne penzije u našoj zemlji može da bude korisnik samostalne penzije u drugoj državi, ili čak može da koristi i drugu vrstu penzije, pa tako srpski starosni penzioner može da u drugoj državi prima invalidsku ili porodičnu prinadležnost.
Sporazumi naše zemlje s drugima uređuju i pitanje preuzimanja navršenog staža koji je kraći od minimalnog propisanog trajanja za ostvarivanje ovog prava. Ta granica je najčešće 12 meseci ali je u nekim državama i kraći staž dovoljan za penziju.
Ukoliko je pak budući penzioner radio u Srbiji, a kada je stekao uslov za penziju živi u drugoj državi, on zahtev za penziju podnosi u penzijskom fondu te države koja će zahtevom o tome obavestiti srpski Fond PIO, zaključuju u fondu.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN
