Većina priča o vaspitanju dece, veći akcenat stavlja na ulogu majke, naročito u najranijem dobu odrastanja. Ali, i za devojčice i za dečake uloga oca je vrlo bitna.
Dečaci imaju identifikaciju s njim, on im je uzor, dok za devojčice odnos sa tatom u ranom detinjstvu u velikoj meri determiniše ono u kakvu će ženu odrasti jednog dana.
– U zavisnosti od ponašanja oca u detinjstvu, većina žena u odraslim godinama zauzima stav „večite devojčice“ ili „Amazonke“ koja je uvek spremna za borbu – kaže za Telegraf psiholog Ana Popović.
Ona objašnjava kakva ponašanja očeva „rađaju“ ovakve odrasle žene, odnosno kako one u skladu sa tim biraju partnera, organizuju svoj život, koliko su uspešne u poslu…
– Uglavnom su najčešča dva tipa očeva koja se pojavljuju u psihoterapeutskoj praksi – „slab otac“ i „prestrog otac“. Naravno da postoje i oni očevi koji su imali kvalitetan i zdrav odnos sa svojim kćerkama, ali njihove devojčice kao odrasle žene nemaju potrebu da potraže pomoć terapeuta – objašnjava Popović.
Ona navodi da je „slab otac“ tip tate koji nema uspostavljen red i disciplinu, ne ume da postavi granice i pošto ih on nema, ne može da ih prenese ni na svoju decu, a posebno na kćerke.
– Takvi očevi najčešće ostaju u ulozi večitih dečaka, pa i pored toga što su veliki kreativci, nisu skloni da taj talenat iskoriste. Uglavnom ovaj tip oca nije sposoban da se nosi sa roditeljskom ulogom, često nije prisutan, a glavnu ulogu prepušta majci ili potpuno napušta svoju decu. Takvi muškarci često za partnerke biraju žene koje su njihova potpuna suprotnost. Devojčice koje odrastaju uz ovakve očeve, sa druge strane imaju vrlo ambicioznu majku koja teži perfekcionizmu i koja ima potrebu da sve kontroliše – kaže terapeut.
Ona navodi da je takva žena potisnula svoje ženske osobine i preuzela ulogu muškarca koji je „slabiji“.
– Devojčica koja raste u takvim porodičnim odnosima ima potrebu da, s jedne strane bude jaka kao majka, da može sve sama i nesvesno beži i potiskuje slabosti oca. Kasnije kao odrasla žena ona beži od svojih slabosti, ali je one sustignu, kao što nas stiže sve od čega bežimo – objašnjava sagovornica Telegrafa.
Ona dodaje da uz „slabog oca“ odrastaju žene koje postaju „večite devojčice“.
– To su žene koje ne umeju da kažu „ne“, teško postavljaju granice, plaše se i uspeha i neuspeha, ostaju u lošim emotivnim vezama, ubeđene su da ne mogu same da žive, imaju nisko samopoštovanje i samopouzdanje i umeju da budu povremeno vrlo impulsivne – navodi Popović.
Ona ističe da su nasuprot njima devojčice koje su rasle uz „prestrogog oca“ i rigidan stil očinskog vaspitanja.
– To su očevi koji su suviše strogi su autoritativni, nepopustljivi, kruti, hladni i umeju da izgledaju ravnodušno. Oni u vaspitanju postavljaju stroga pravila, traže rad, red i disciplinu. Skloni su čak i fizičkom kažnjavanju za neispunjena očekivanja. Vrlo je moguće da su i sami rasli uz takav model vaspitanja.
Devojčice koje imaju takve očeve, vrlo rano nauče da se odvoje od svojih osećanja i odbace svoje ženske karakteristike. Još dok su male, nauče da nikada ne smeju da pogreše, da moraju da budu najbolje u svemu, u školi, u sportu… – kaže psihoterapeut.
Ona dodaje da taj model ponašanja većina zadržava i kao odrasle žene, pa su one izrazito samokritične i stroge prema sebi, ali i prema drugima.
– Strogi očevi za partnerke uglavnom imaju „večite devojčice“ koje ne preuzimaju odgovornost, pa iz tog razloga njihovo dete preuzima više osobine oca. Ovakvi porodični odnosi „rađaju“ žene koje su u odraslom dobu Amazonke koje su usvojile muška načela, a potisnule ona ženska.
One su krute, sklone poštovanju pravila, perfekcionisti, imaju visoka moralna načela, guše svoju ženstvenost… To su one žene koje „uvek i sve mogu same“. One odbacuju svoja osećanja, a slabosti skrivaju intelektom – pojašnjava Popović.
Ona dodaje da ovakve žene, ukoliko ne prepoznaju i ne suoče se sa sobom, za partnere uglavnom biraju „večite dečake“, koji su sušta suprotnost njihovom ocu.
IZVOR: TELEGRAF I FOTO: PEXELS
