Donald Trump je ponovo izabran u Belu kuću kao osuđeni prestupnik koji čeka na izricanje presude u slučaju za tajne isplate u Njujorku i još uvek radi na sprečavanju krivičnog gonjenja u drugim državnim i saveznim slučajevima.
On je u izuzetno jedinstvenoj poziciji: nikada ranije optuženi za krivično delo nije izabran na najvišu funkciju u zemlji. Isto tako, bivši predsednik nikada nije bio krivično optužen do prošle godine, podseća CNN.
Trump je više puta rekao da planira da otpusti specijalnog tužioca Džeka Smita i okonča federalne slučajeve protiv sebe zbog pokušaja da poništi predsedničke izbore 2020, kao i zbog pogrešnog rukovanja poverljivim dokumentima.
„Očigledno se isplatilo agresivno nastojati da se ovi slučajevi odlažu što je duže moguće“, rekla je Džesika Levinson, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Lojola.
U međuvremenu, sudija u Njujorku bi trebalo da izrekne kaznu bivšem predsedniku kasnije ovog meseca. Sa izricanjem se odugovlačilo, kako presuda ne bi uticala na ishod izbora. No, takođe se očekuje da će Trampovi advokati zamoliti sudiju da odloži izricanje presude sada kada je on novoizabrani predsednik.
Trump se izjasnio da nije kriv po svim tačkama optužnice.
Ovo su četiri pomenuta krivična slučaja:
Presuda u Njujorku
Tramp bi trebalo da se pojavi u sudnici u Njujorku 26. novembra kako bi čuo kaznu po 34 tačke optužnice za falsifikovanje poslovne dokumentacije. On je osuđen da je isplatio novac u zamenu za ćutanje glumici filmova za odrasle Stormi Danijels.
Danijelsova je tvrdila da su imali aferu, što Trump poruče.
Ostaje otvoreno pitanje da li će do te presude uopšte doći, piše CNN.
Sudija Huan Merčan dao je sebi rok do 12. novembra da odluči da li da poništi osuđujuću presudu, zbog odluke Vrhovnog suda ovog leta kojom je predsedniku dodeljen predsednički imunitet. Ako Merčan to uradi, optužbe bi bile odbačene, a Tramp ne bi bio osuđen.
U suprotnom, očekuje se da će Trampovi advokati zamoliti Merčana da odloži presudu kako bi mogli da ulože žalbu.
A ako se to ne odobri, njegovi advokati planiraju da ulože žalbu na odluku o imunitetu državnim apelacionim sudovima i potencijalno u Vrhovnom sudu SAD.
Sve ove akcije mogle bi da potraju mesecima.
Merčan bi mogao da Trampu odredi kaznu čak i do četiri godine zatvora, ali kako ona ne mora nužno da bude zatvorska, opcije su i uslovna kazna, kućni pritvor, društveno-koristni rad ili novčana kazna.
Svaka osuda će, naravno, biti komplikovana činjenicom da Truamp treba da stupi na dužnost 20. januara 2025. godine.
Trampovi advokati će verovatno oblikovati svoje žalbe kako bi pokrenuli ustavna pitanja koja osporavaju da li državni sudija može da osudi novoizabranog predsednika. Time bi ovaj slučaj mogao ostati u sudovima godinama.
Pošto je reč o slučaju koji je vezam za konkretnu državu, Tramp nema moć da pomiluje samog sebe sledeće godine nakon što položi zakletvu.
Federalni slučajevi u Vašingtonu i Floridi
Trumpova izborna pobeda će imati najveći uticaj na dva savezna krivična slučaja koje je Smit pokrenuo protiv njega u Vašingtonu i na Floridi.
Od kada su slučajevi pokrenuti 2023. godine, Trampova glavna pravna strategija je bila da odloži suđenja do izbora kako bi, ako bude izabran, mogao da otpusti Smita, što bi dovelo do okončanja oba slučaja.
Krajem oktobra bivši predsednik je rekao da će bez oklevanja preduzeti takav korak.
„Oh, tako je lako. Tako je lako“, rekao je Tramp na pitanje konzervativnog radio voditelja Hjua Hjuita da li bi „pomilovao samog sebe“ ili „otpustio Džeka Smita“ ako bude ponovo izabran.
„Otpustio bih ga u roku od dve sekunde“, rekao je Tramp.
Ali do dana inauguracije 20. januara, Smit ima vremena da odmeri svoje opcije o pitanjima sa kojima se odeljenje nikada ranije nije suočavalo.
Jedna prepreka sa kojom bi mogao da se suoči jeste ako Kancelarija pravnog savetnika Ministarstva pravde bude smatrala da izabrani predsednik treba da bude obuhvaćen istom pravnom zaštitom od krivičnog gonjenja kao i aktuelni predsednik.
Te smernice bi odredile sledeći tok akcije, rekli su za CNN stručnjaci za pravo.
Nekoliko sagovornika reklo je CNN-u da Smit ne želi da odustane pre nego što iscrpi svoje opcije.
Prema saveznom zakonu, Smit mora da dostavi poverljivi izveštaj o radu svoje kancelarije glavnom tužiocu pre nego što napusti funkciju.
U Vašingtonu, Smit je optužio Trampa jer je pokušao poništi svoj izborni poraz 2020. godine.
Slučaj je bio u zastoju mesecima dok je Tramp pritiskao savezne sudove da mu daju predsednički imunitet, a u julu je Vrhovni sud doneo istorijsku presudu da Tramp ima određeni imunitet od krivičnog gonjenja.
Savezni sudija koji nadgleda suđenje odlučuje koliko je Trampovo ponašanje u središtu slučaja zaštićeno imunitetom nakon što su tužioci prošlog meseca izneli svoje argumente zašto ta presuda ne bi trebalo da ima uticaja na slučaj.
U Floridi Smit optužuje Trampa da je nezakonito uzeo poverljiva dokumenta iz Bele kuće i da se opirao pokušajima vlade da povrati ta dokumenta.
Taj slučaj je u julu odbacila sudija Ajlin Kenon, ali su tužioci uložili žalbu na njenu odluku.
Slučaj u Džordžiji
Da li će Fani Vilis, okružna tužiteljka okruga Fulton, imače demokrata, biti diskvalifikovana zbog svoje prethodne veze sa kolegom tužiocem, ostaje da se vidi.
Ali čak i ako joj bude dozvoljeno da nastavi krivično gonjenje Trampa, slučaj bi skoro sigurno bio ugrožen sada kada je on izabran.
I ova krivična tužba Trampa zbog pokušaja da poništi rezultate predsedničkih izbora 2020. je praktično na čekanju dok žalbeni sud odlučuje da li će diskvalifikovati Vilisovu.Odluka se očekuje tek 2025. godine.
Ako Vilis bude uklonjena, izvori su rekli CNN-u da misle da je malo verovatno da će drugi tužilac želeti da preuzme slučaj i da će on zapravo nestati.
Izvori upoznati sa slučajem kažu da je malo verovatno da će državni sudija dozvoliti da se postupak nastavi kada Tramp bude predsednik i, u tom scenariju, Trampovi advokati bi sigurno zatražili da se slučaj odbaci.
Ne postoji jasan odgovor da li državni tužilac, poput Vilisove, može da goni aktuelnog predsednika. Trampova pobeda sada primorava Vilisovu da se suoči sa tim ustavnim pitanjem pored postojećih pravnih pitanja koja su već dovela do neizvesnosti u slučaju u Džordžiji.
Građanske tužbe
Bivši predsednik se takođe brani u nizu građanskih tužbi, uključujući i one koje se tiču njegove uloge u napadu na Kapitol 6. januara 2021. godine, dva slučaja za klevetu I. Džin Kerol i građansku prevaru koju je pokrenuo državni tužilac Njujorka, tražeći od Trampa da plati skoro 454 miliona dolara odštete.
U septembru su državni i savezni apelacioni sudovi u Njujorku saslušali argumente za dve Trampove građanske žalbe.
Tramp je ranije izgubio dva slučaja protiv Kelerove. Porota ga je proglasila odgovornim za seksualno zlostavljanje i kasnije za klevetu. Kerol je dobila pet miliona dolara i 83 miliona dolara.
Federalni žalbeni sud saslušao je Trampovu žalbu da odbaci prvu presudu u septembru. Sud tek treba da donese odluku.
Kasnije u toku meseca, državni apelacioni sud je saslušao argumente u Trampovim nastojanjima da odbaci presudu o građanskoj prevari protiv njega u vrednosti od 454 miliona dolara, u kojoj je sudija utvrdio da su on, njegovi stariji sinovi i njegova kompanija na prevaru naduvali vrednost Trampove imovine kako bi dobili bolji zajam i stope osiguranja.
Činilo se da je žalbeni sud otvoren da barem smanji kaznu izrečenu Trampu, iako još nije doneo odluku. Na tu presudu može se uložiti žalba najvišem apelacionom sudu u Njujorku.
Tramp se i dalje suočava sa građanskim tužbama koje su pokrenuli demokratski poslanici i drugi zbog njegove uloge u napadu na Kapitol 6. januara.
Moguće je da svi ovi slučajevi nastave da se dešavaju čak i dok Tramp služi svoj drugi mandat u Beloj kući. U presudi Vrhovnog suda iz 1997. koja je proistekla iz građanske tužbe u koju je učestvovao tadašnji predsednik Bil Klinton, sudije su jednoglasno odlučile da se predsednici ne mogu pozivati na predsednički imunitet kako bi izbegli građanske parnice dok su na funkciji.
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN
