Međugodišnja inflacija u oktobru od 8,5 odsto je bila niža od avgustovskih očekivanja Narodne banke Srbije.
Najnovije procene su da će ona krajem godine pasti na oko osam odsto i da će se u granice cilja vratiti polovinom sledeće godine, a zatim će nastaviti da usporava, izjavila je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Ona je na predstavljanju „Izveštaja o inflaciji-novembar 2023“ koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS rekla da se za ovu godinu očekuje privredni rast od oko 2,5 odsto, da je deficit tekućeg računa platnog bilansa u devet meseci bio 1,6 odsto, i da će biti premašen stranim direktnim investicijama, dok će fiskalni deficit biti niži od planiranog i iznositi oko 2,8 odsto BDP-a.
Prema njenim rečima priliv od direktnih stranih investicija je u 10 mesecu iznosio 3,7 milijardi evra, što je više nego u istom periodu prošle godine koja je bila rekordna.
„Mera ograničavanja vezana za stambene kredite je dobro odmerena sa svih aspekata i njeni efekti neće ugroziti poslovanje bankarskog sektora a pozitivno će uticati na eventualne problematične kredite. Ta suma ne može da ugrozi opadajuću putanju inflacije, samo može da doprinese povećanju potrošnje“, rekla je ona.
Istakla je da se u drugom tromesečju sledeće godine realna kamatna stopa Narodne banke Srbije može vratiti u pozitivnu teritoriju.
„Drugim rečima, čak i zadržavanjem referentne kamatne stope na sadašnjem nivou od 6,5 odsto Narodna banka Srbije će delovati sve restriktivnije, čime snažno doprinosimo smanjenju inflacije“, rekla je Tabakovićeva.
Govoreći o kretanju BDP-a rekla je da se u 2024. godini očekuje ubrzanje rasta BDP-a na raspon od tri do četiri odsto, a posle toga povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4,0 odsto godišnje. Guvernerka je navela i da se procenjuje da su centralne evropske banke, zbog opadajuće putanje inflacije blizi kraja zaoštravanja moneratne politike, ali da će te mere ostati još neko vreme.
Prema njenim rečima međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji, a usporavanje inflacije u oktobru na 8,5 odsto je rezultat nižeg rasta cena hrane, ali i cena u okviru bazne inflacije, koje su u oktobru usporile rast na 7,3 odsto međugodišnje.
„Takvom kretanju bazne, a time i ukupne inflacije, doprinosi popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, zaoštravanje monetarnih uslova, kao i smanjenje kratkoročnih inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede“, rekla je ona.
Istakla je da je očekivano kretanje inflacije u granicama cilja u horizontu monetarne politike. I činjenica da se puni efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova na inflaciju tek očekuju u narednom periodu, opredelili su odluku NBS o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou od 6,5 odsto, navela je guvernerka.
IZVOR: B92, FOTO: PRINTSCREEN
