Veštačka inteligencija donosi veliki potencijal za dalji napredak nauke i čovečanstva, ali stručnjaci upozoravaju i na potencijalne negativne posledice AI-ja.
Napredak veštačke inteligencije ima prilično polarizujući efekt na društvo. Dok je deo ljudi oduševljen mogućnostima koje im donose generativni AI alati i s nestrpljenjem očekuju dalji napredak koji bi još više trebalo da olakša posao i život, mnogi nisu tako optimistični. Naprotiv, strahuju da će dalji napredak AI-ja, a pogotovo potencijalna opšta veštačka inteligencija, negativno delovati na budućnost čovečanstva.
Strahovi sigurno nisu neutemeljeni, pa na njih upozoravaju i neka od najvećih imena na tom polju, uključujući i npr. Sama Altmana, prvog čoveka OpenAI-ja, kompanije koja je razvila četbot ChatGPT. Prema nekima, veštačka inteligencija može biti opasna kao i nuklearni rat i globalne pandemije, što dovoljno govori o potencijalnoj opasnosti.
O najvećim strahovima zbog veštačke inteligencije govorio je za Business Insider stručnjak za AI i profesor s Kembridža Dejvid Kruger. On kaže da je, iako ljudi žele da vide konkretne scenarije kada je u pitanju egzistencijalni rizik od AI-ja, trenutno veoma teško ukazati na njih s bilo kojim nivoom bezbednosti. Ono u šta je siguran jeste da nemamo dovoljno vremena da se pripremimo za sve potencijalne pretnje.
Da li će se AI zaista oteti kontroli
Na Business Insideru su objasnili koje su tri najveće potencijalne pretnje od veštačke inteligencije.
POVEZANE VESTI
Otimanje kontroli – jedan od najvećih strahova je da bi veštačka inteligencija mogla da se otme kontroli osoba koje je razvijaju i da krene nekim svojim putem na koji ljudi više neće moći da utiču. Kruger pritom posebno naglašava opasnost da AI iskoriste vojske za razvoj autonomnog naoružanja koje će koristiti u bitkama: Jasno je da bi takvi sistemi mogli da ubiju mnogo ljudi, komentarisao je. Smatra da bi se u slučaju totalnog ratnog scenarija, koji je potpomognut veštačkom inteligencijom koja je pametnija od ljudi, mašine verovatno otele kontroli i na kraju mogle sve da poubijaju.
Masovna nezaposlenost – gubitak radnih mesta zbog veštačke inteligencije je najrealističnija, najneposrednija i možda goruća egzistencijalna pretnja, smatra osnivač Instituta za AI u Montrealu Abišek Gupta. Ta tehnologija već sada utiče na situaciju na tržištu rada, a različita predviđanja govore da je to tek početak i da su ugrožene stotine miliona radnih mesta. U takvom slučaju Gupta se pita šta će ljudi raditi i koja će biti njihova svrha.
Nada je da će se, kao i u svim prethodnim revolucijama, s novim tehnologijama otvarati i novi poslovi, tako da će ljudi ipak na kraju moći da nađu novi posao i, barem kada je posao u pitanju, svoju svrhu.
Pristranost – ako će AI da pomaže ljudima u donošenju odluka, onda pristranost može da predstavlja velik rizik, komentarisali su stručnjaci s kojima su pričali novinari Insidera. Takva pristranost u odgovorima može da stvara opasne stereotipove, upozoravaju stručnjaci. Jedan od problema je što se AI većinom trenira na podacima s engleskog govornog područja, čime su isključeni mnogi ljudi koji ne komuniciraju tim jezikom pa se AI ređe trenira na tim drugim jezicima, pa je manje podataka i više mogućnosti za pristranost.
IZVOR: ZIMO, B92: FOTO: PIXABAY
