Nuklearni fizičar Ivan Petrović čitavu karijeru posvetio je napretku nauke i implementaciji fizike u zdravstvu, zbog čega je nedavno dobio Orden nacionalnog reda za zasluge Francuske za njegova izuzetna dostignuća u nauci. Petrović ističe da mu priznanje prija, ali u upozorava da je nauka u Srbiji u veoma teškom položaju i da država mora mnogo više da ulaže u nju.
„Ovo priznanje je kruna četvorodecenijskog rada u oblasti nuklearne fizike. Za kraj karijere to je zaista jedna lepa nagrada. Pre četiri godine dobio sam slično italijansko odlikovanje“, kaže srpski naučnik.
Karijera profesora Petrovića može se podeliti na dva dela. U prvoj polovini se bavio fizikom nuklearnih reaktora, odnosno dizajniranje i projektovanje jezgara nuklearnih reaktora. Druga polovina vezana je za istraživanja u oblasti karbonske terapije, odnosno terapije jonima, čime je dao veliki dorpinos lečenju pacijenata od kancera.
„Radi se o multidisciplinarnom timu u kojem učestvuje koleginica profesorka Aleksandra Ristić, koja vodi biološki deo, dok ja vodim fizičarski koji osmišljava eksperimente sa ćelijama i analizu efekata i rezultata“, naveo je profesor na Institutu Vinča.
Drugi deo njihovog rada, kako kaže, vezan je za razvoj softvera koji simulira prolazak čestica kroz materiju i pomoću njega usavršavaju hadronsku terapiju kako bi se što preciznije odredile pozicije i doze zračenja.
„S obzirom da su joni daleko efikasniji od konvencionalnog gama i iks zračenja, to je veliki napredak. U svetu danas postoji oko 80 centara gde se prilikom zračenja koriste joni, dominantno protoni, karbonski joni pa i alfa čestice“, pojasnio je Petrović.
Nauka u Srbiji u jadnom položaju
Istaknuti profesor osvrnuo se i na položaj nauke u Srbiji, koji je nazvao jadnim.
„Mnogi naši ljudi koji rade u svetu veoma su poznati i uspešni, ali imaju strane afilijacije, što je mnogo drugačije u odnosu na period 60-ih, 70-ih, pa i 80-ih godina kada su naučnici sa jugoslovenskom afilijacijom bili veoma poznati i uspešni. Danas je mahom naš talenat prepoznat kada su u drugim zemljama, a ne kada su ovde“, objasnio je profesor Petrović.
Prema njegovim rečima, ulaganje u nauku u Srbiji je tragično.
„Ovde se već dvadesetak godina u nauku ulaže 0,3 ili 0,4 odsto BDP-a. Norma EU je minimum 2 odsto, a mnoge zemlje u nauku ulažu i 3,5 pa sve do 5 odsto BDP-a. Uporedite visinu BDP-a tih zemalja i procenat koji ulažu sa BDP-om Srbije i procentom koji mi ulažemo u nauku. To dovoljno govori o tome“, istakao je profesor Petrović.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
