Posao za dostavljače hrane doživeo je ekspanziju poslednje dve godine tokom pandemije koronavirusa. Iako u Beogradu mogu mesečno da zarade oko 800 evra, za ovaj posao nema mnogo zainteresovanih pa su poslodavci radnu snagu našli van granica Srbije.
Tako su se u Beogradu našli Uzbekistanci koji rade ovaj posao. Javljaju se i Ukrajinci, Makedonci i ljudi iz BiH, kaže za RTS Stefan Šurlan, osnivač službe za dostavu.
On ističe da je posao dostavljače hrane radio i u drugim državama i susretao se sa problemom nedostatka radne snage.
„Radeći ovaj posao u Srbiji iznenadio sam se jer imamo situaciju da posla ima na sve strane, posebno su vozači deficitarno zanimanje. Našim vozačima je potrebno da imaju B kategoriju ili čak da voze na električnim biciklama a zamislite kako je tek onima koji traže vozače C kategorije“, naglašava Šurlan.
Prema njegovim rečima, potražnja je velika i nema dovoljno dostavljača.
„Odlučili smo da uvezemo radnu snagu i to smo uradili sa Uzbekistancima. Oni pričaju ruski i lakše im je da nauče srpski jezik. To je država gde ima 36 miliona ljudi, sada su u tranziciji i veoma su dobra radna snaga. Bilo je mišljenja da se neće snaći. Sve jake države za jednostavnije poslove imaju dosta ispomoći u stranoj radnoj snazi i mislim da će to i kod nas biti normalna pojava“, poručuje Stefan Šurlan.
POVEZANE VESTI
Dodaje da na oglase za posao nemaju dovoljan broj prijava i od kandidata koji se jave, oko 60 odsto se ne pojavi na razgovoru za posao.
„Ono što smo mi primetili javljaju se i Ukrajinci, Makedonci i ljudi iz BiH“, kaže Šurlan.
Prema njegovim rečima, ful-tajm dostavljači, ako imaju sopstveno vozilo, a da im firma refundira gorivo, mogu u Beogradu da mesečno da zarade oko 800 evra i više.
„Ako vozi na drugom prevoznom sredstvu na kojem je sporiji ili vozi manje sati to su plate od 500 evra. Nama i Uzbekistanci imaju platu 500 evra i mi im plaćamo smeštaj“, ističe Stefan Šurlan.
Broj dostava po satu dvostruko uvećan
Prema podacima iz marta, a na osnovu podataka Centra za istraživanje javnih politika, u Srbiji ima oko 356.000 korisnika aplikacija za dostavu hrane, oni u proseku hranu naručuju 2,7 puta mesečno i te dostave prosečno vrede oko 1.300 dinara.
„U odnosu na period pre korone, gledajući koliko jedan dostavljač ima dostava po satu mogu da kažem da je posao dvostruko povećan. Verujem da će tako ostati i posle korone. Moderno vreme donosi manje vremena za kuvanje i borimo se da sve Beograđane i građane u ostalim gradovima uslužimo jer je između 13 i 15 časova najveća potražnja“, poručuje Stefan Šurlan.
Dodaje da su kao firma uveli revoluciju u prevozu, sve što postoji u prevozu na struju već koriste i to je već zastupljeno u Beogradu, Novom Sadu.
Električna bicikla koja prelazi 200 kilometara sa jednim punjenjem, automobili koji prelaze 150 kilometara za jedno punjenje i skuteri koji imaju dve baterije od koje svaka prelazi 60 kilometara. Ako znamo da prosečno jedan dostavljač u gradu pređe 100-120 kilometara sva ova prevozna sredstva zadovoljavaju njegove potrebe“, naglašava Šurlan.
IZVOR: RTS I FOTO: PROFIMEDIA
