Malo je dana u srpskom narodu koji su u istoriji ostavili toliki trag. Pored Vidovdana, to je verovatno još samo 15. februar – Sretenje. Ovo je od 2001. državni praznik u Srbiji, a taj datum od 2007. godine slavi i Vojska Srbije.
Ipak, osim što se većina raduje neradnom danu, malo ljudi zapravo zna šta se to danas obeležava. Deo zabune leži u tome što se mnogo toga značajnog za izgled današnje Srbije dogodilo upravo na Sretenje.
Šta se desilo na Sretenje?
Davne 1804. godine na Sretenje, Srbi su započeli mukotrpni put ka slobodi i izgradnji moderne države. Posle masovne seče knezova, Srbi su se okupili u Orašcu, za vođu je izabran Karađorđe Petrović i počeo je Prvi srpski ustanak.
Tridesetjednu godinu kasnije, kneževina Srbija koja je formalno još uvek bila u sastavu Osmanskog carstva, dobila je svoj prvi moderni ustav.
Na Sretenje 1835. diplomata i otac srpskog novinarstva Dimitrije Davidović, predstavio je Sretenjski ustav koji je zatim zakletvom potvrđen kao prvi ustav Knjaževstva Srbije. Zbog toga se ovaj dan obeležava i kao Dan ustavnosti Srbije i smatra za najvažniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom životu Srbije.
Kakva je veza Kragujevca i Sretenja?
Upravo ovaj drugi događaj – donošenje Sretenjskog ustava, odigrao se u Kragujevcu. Bilo je to na velikoj narodnoj skupštini sazvanoj u ovom gradu 14. februara 1835. Tako je Kragujevac postao prva prestonica slobodne Srbije i grad odakle je potekla misao o slobodi.
Kažu da je skupštini prisustvovalo oko četiri hiljade ljudi. Bila je to najveća narodna skupština iz vremena kneza Miloša. Na njoj su bile prisutne narodne starešine, kmetovi i činovnici, ali i prestavnici koje je izabrao narod što se smatralo revolucionarnim za to vreme.
Glavni cilj skupštine bilo je ustrojstvo vlastite unutrašnje uprave Srbije – donošenje Ustava i zakona kojima će se ustanoviti grade vlasti, ali i ograničiti samovolja vlastodržaca, a u prvom redu kneza Miloša.
Skupština je protekla u vrlo svečanom maniru. Nakon što je vladar održao besedu kojom je objasnio sistem koji stupa na snagu, pročitan je novi ustav od poglavlja do poglavlja koji je potom i usvojen – jednoglasno, javnim glasanjem i bez pretresa.
Rađanje moderne Srbije
Reč je bila o jednom od, u tom momentu, najliberalnijih ustava na čitavom svetu, a Davidoviću su kao uzor poslužili slični pravni akti koji su već postojali u Francuskoj, Belgiji i Americi. Njim je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Proklamovana su prava i slobode građana. Zabranjeno je ropstvo.
I ne samo to! Sretenjskim ustavom, Srbija je postala prava zemlja posle Belgije i Francuske koja je ukinula feudalizam! Uveo je pravo na zakonito suđenje, slobodu kretanja i nastanjivanja, ravnopravnost građana, bez obzira na veru i nacionalnost…
Nažalost, Sretenjski ustav nije bio dugog veka.
Sudbina ustava
Upravo zbog liberalnosti i demokratičnosti koju je propagirao, kao “opasno francusko seme na Balkanu”, njegovo ukidanje od Srbije su tražile tri inače zaraćene imperije i ljuti neprijatelji. Od kneza Miloša Obrenovića Rusija, Turska i Austrougarska su jednoglasno zahtevale da Ustav bude ukinut.
Sa druge strane, i knez Miloš je jedva dočekao da ukine pravni akt koji bi mu ograničavao vlast i koji je i pristao da usvoji samo zbog pritiska javnosti. Tako je Sretenjski ustav suspendovan nakon samo 55 dana od donošenja.
Dimitrije Davidović, tvorac prvog modernog ustava Srbije, nakon ovoga je pao u nemilost, isteran je iz službe i do kraja života živeo je u siromaštvu. Ipak, njegov, Sretenjski ustav sve do danas ostao je simbol srpske borbe za slobodu i državnosti koja će tek doći.
IZVOR: ISTORIJSKI ZABAVNIK I FOTO: YOUUBE PRINTSCREEN
