Gradonačelnici Čikaga su tokom godina znali da novi izbori mogu ostaviti neke projekte nedovršene.
To je možda bilo na umu gradonačelnice Lori Lightfoot kada je prošle nedelje izabrala Bally’s kazino, hotel i razvoj zabave za grad vredan 1,74 milijarde dolara. Međutim, plan se još uvek suočava sa dugim procesom odobravanja i još uvek je daleko od sigurnog projekta.
Drugim rečima, ovo smo već videli. Kazino je možda zapravo izgrađen, ali mnoge fantastične ideje su dobile podršku gradonačelnika, ali ipak nisu uspele, neke od njih su poznate.
Chicago Spire
Predložena parcela od 2,2 hektara u blizini jezera Mičigen i reke Čikago.
Prvobitno nazvan Fordham Spire, trebalo je da bude najviši neboder u SAD. Najavljen u julu 2005. godine, projekat je imao za cilj da se deo zemlje od 2,2 hektara pretvori u kulu potpuno drugačiju od ostalih u Čikagu.
Čikago je poznat po velikim neboderima, rekao je gradonačelnik Richard M. Daley novinarima 2005. Daley je odbacio druge zabrinutosti oko toga da li bi Spire mogao da postane meta terorizma ili protivljenja nekih suseda. Zašto ne zatvorimo sve i kažemo, OK, zaustavimo sve. Teroristi su pobedili. Hajde da promenimo ceo naš život. Moramo da nastavimo sa životom.
Irski projektant Geret Keleher, nekada teniski profesionalac, preuzeo je projekat 2006. Počeli su radovi fondacije na planiranom tornju visokom 2.000 metara, koji je projektovao arhitekta Santiago Calatrava, poreklom iz Španije, bez građevinskog kredita. Projekat je zaustavljen, a rupa duboka 76 stopa još uvek zauzima lokaciju.
Blok 37
Predložena ekspresna železnička linija od downtown-a do aerodroma O’Hare International i Chicago Midway International.
CTA i Mills kompanija saopštili su u martu 2004. da planiraju da izgrade podzemnu stanicu ispod Bloka 37 koja bi se nalazila između CTA Crvenih i Plavih linija i uključivala vezu između njih.
Procenjeni trošak za stanicu bio je 213,3 miliona dolara.
Izgradnja projekta konačno je počela krajem 2005. nakon što je grad prodao zemljište Mills-u za 12,3 miliona dolara, nakon što ga je otkupio od prethodne razvojne grupe za 35,2 miliona dolara.
Predložen je plan privatizacije za projekat 2006. nakon mnoštvo lažnih početaka i kašnjenja u pokušaju razvoja Bloka 37. Radovi su zaustavljeni 2008, zbog velikih neplaniranih troškova.
X: High-speed, autonomna putnička vozila od strane Kompanije „Boring“ Elon Musk-a
Skoro 10 godina nakon što je odbor CTA obustavio rad na stanici Blok 37 tadašnji gradonačelnik Rahm Emanuel i milijarder i visokotehnološki investitor Elon Musk najavili su predlog za brzi tranzit u kojem će vozila bez vozača za 16 putnika zipovati napred-nazad brzinom koja premašuje 100 km/h u tunelima između Loop-a i Međunarodnog
Za 20 do 25 dolara po vožnji, putnici bi završili rutu za samo 12 minuta, navodi se u predlogu.
Boring-ov plan koji nije ponudio vremenski okvir za završetak projekta niti procenjene troškove, ali je pristao da plati ceo projekat, izabran je iz četiri konkurentske ponude kao alternativa gradskoj saobraćajnoj mreži i sporijim vozovima „L“.
Projekat je pogođen gubitkom nakon što je gradonačelnik Emanuel saopštio da se neće kandidovati na novim izborima.
Pre izbora, gradonačelnica Lori Lightfoot nazvala je ideju da projekat za koji je procenjeno da košta milijardu dolara, da može da bude izgrađen bez javnih sredstava „izmišljotina“, i nije ga uvrstila u svoj transportni plan za grad.
Crosstown Expressway
Čikaški moto klub 1960. predložio je gradu da izgradi autoput koji će se povezivati sa drugim autoputevima kako bi se učinila velika ušteda u vremenu putovanja, ali i spasiće mnoge živote svake godine smanjenjem velikog broja saobraćajnih opterećenja i rezultujućeg broja nesreća.
Nazivajući ga poslednjim velikim autoputem koji je izgrađen u Čikagu, gradonačelnik Richard J. Daley je projekat učinio svojim prioritetom. Ipak, finansiranje je postalo teško obezbediti.
Projekat je stavljen na stranu nakon smrti gradnoačelnika Daley-a 1976. godine. Mesec dana kasnije, republikanac Jim Thompson proglasio je Crosstown kao „ideju čije je vreme prošlo.“ Ipak, sredstva koja su ostavljena po strani za projekat nastavila su da rastu na više od 2,5 milijarde dolara.
Na kraju su sredstva namenjena za Crosstown, otišla polovina državi, koristeći ostatak za rutinske radove na poboljšanju puteva u Čikagu.
Lucas Museum of Narrative Art
Kreator „Star Wars“ George Lucas tražio je lokaciju za izgradnju velikog muzeja u kojem će biti smeštena njegova značajna kolekcija umetničkih i filmskih dela 2014. godine.
Prema planu gradonačelnika Rahma Emanuela, dva parkinga u vlasništvu čikaškog parka bila bi iznajmljena muzeju za jedan dolar, što je slično aranžmanima koje druge velike kulturne institucije imaju sa čikaškim parkom.
Zamislite samo, muzej gde kroz kompjuterski i digitalni rad možete dizajnirati dinosaurusa, rekao je gradonačelnik Rahm Emanuel 2014. To je neverovatna prilika za nas.
Iako je Emanuel predvodio agresivne lobističke napore u ime muzeja, Lucas-ov plan se suočio sa snažnim protivljenjem. Među 14 „osnovnih politika“ Lakefront plana Čikaga, koji je gradsko veće usvojilo 1973.
Suočavajući se sa teškom pravnom bitkom, Lucas je u junu 2016. godine objavio da odustaje od planova za izgradnju muzeja u Čikagu.
South Loop Stadium
Zašto ne izgraditi jedan kompleks u kojem bi mogli da budu smešteni svi gradski bejzbol, košarkaški, fudbalski, fudbalski i hokejaški timovi? Ideja je isplivala šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, ali je oživela tokom mandata gradonačelnika Harold Washington-a.
Cubs i White Soxi su bili protiv te ideje. Voleli bismo novi objekat, priznao je predsednik upravnog odbora White Sox-a Jerry Reinsdorf u junu 1985. Ali ne bismo želeli da igramo na istom stadionu sa Cubs-ima.
Vlasnici White Sox-a su razmišljali o izgradnji stadiona sa krovom koji se povlači u predgrađu Addison.
Washington je u aprilu predstavio svoju poslednju ponudu White Sox-ima, kombinovan bejzbol/fudbalski stadionu po ceni od 255 miliona dolara. Rezultati referenduma pokazali su da stanovnici imaju pomešana osećanja u vezi sa tim da će stadion završiti u Addison-u.
Nekoliko dana kasnije, Generalna skupština Ilinoisa odobrila je iz drugog pokušaja novi stadion South Side od 45.000 mesta za White Sox-e koji će biti spreman do sezone 1990.
Washington, koji je dobio nove izbore u aprilu 1987, iznenada je umro od srčanog udara u novembru 1987, ostavljajući projekat guverneru Tompson. White Soxi su isključeni od strane Detroit Tigers-a u prvoj utakmici unutar „Comiskey II“ 18. aprila 1991.
Lake Calumet airport
Tri različite gradonačelničke administracije razmatrale su deponiju za potencijalni treći aerodrom u Čikagu. Gradonačelnica Jane Byrne je 1985. je to predložila kao projekat revitalizacije, aerodrom za teretne avione. Sledeće godine, komesar za javne radove gradonačelnika Harold Washington-a Paul Karas otkrio je da njegovo odeljenje sprovodi studiju kako bi utvrdilo izvodljivost aerodroma na jezeru Calumet, nešto veći od Midway-a koji opslužuje 10 miliona putnika godišnje.
Međutim, gradonačelnik Richard M. Daley je bio taj koji je imao najbolji predlog i cenu od 5 milijardi dolara za nekretninu. Predstavljen u februaru 1990 godine, Daley-ev plan zahtevao je više faza i rušenje oko 8 500 domova u naseljima Hegewisch i South Deering , kao i u predgrađu Burnham i Calumet City da bi se projekat završio na 9 400 hektara.
Daley je nazvao projekat koji je porastao na otprilike 10,8 milijardi dolara, „mrtvim“ nakon što je državni Senat većinom odbacio zakone neophodne za njegov napredak.
Procenjeno je da se 90 miliona dolara od poreza na avionske karte prikupljene za pomoć u finansiranju izgradnje aerodroma Calumet Lake biti iskorišćeno za poboljšanja na aerodromima O’Hare i Midway , saopštio je Daley u septembru 1992.
Central Area Circulator
Zbog toga što su autobusi primorani da mile u prometnoj oblasti downtown-a, Metropoliten savet za planiranje predložio je železnički sistem na električni pogon vredan 320 miliona dolara koji bi mogao da poveže turiste i putnike širom Loop-a, sa vezama sa obalom jezera, River North-om i South Loop-om.
Železnički vagoni u trolejbuskom stilu povezivali bi se sa tankim nadzemnim žicama montiranim na svetlosne stubove i sakriveni kroz drveće i upravljali oko 30 procenata brže od autobusa, tvrdi grupa.
Novoizabrani gradonačelnik Richard M. Daley otišao je u Washington za federalno finansiranje sistema, za koji se očekivalo da će koštati 600 miliona dolara. Vratio se u Čikago praznih ruku.
Trolejbuski sistem je dobio podršku guvernera Jim Edgar-a, ali su njegovi procenjeni troškovi porasli na 800 miliona dolara i još uvek nisu imali finansijsku podršku sa federalnog nivoa. Drugi lokalni transportni subjekti CTA, Metra i Pace takođe su tražili sredstva za popravke i proširenje.
Krajem maja 1995, Daley je proglasio projekat mrtvim. Samo ograničena sredstva bila su obećana projektu koji je trebalo da poveže železničke stanice u blizini Loop-a, od strane državnog zakonodavstva i Kongresa.
1992 World’s Fair bid
U okviru svog trostrukog zahteva, na 700 strana, podnetom Američkom kongresnom odeljenju u avgustu 1981, neprofitni Chicago World’s Fair Corp. detaljno je opisao razloge zbog kojih bi grad trebalo da bude domaćin manifestacije pod nazivom “The Age of Discovery” i predvideo da će biti najveći te vrste. Prvenstveno, grad je hteo da poveća svoju reputaciju.
Iako je Biro za međunarodne izložbe dodelio Čikagu zvanični status svetskog sajma u junu 1983. Troškovi (365-743 miliona dolara) i posećenost (52-75 miliona) procene su u velikoj meri varirali. Građanski i korporativni titani koji su pokrenuli planiranje sajma ’92 1978. nikada se nisu dobrovoljno prijavili da izdvoje novac za njegovu izgradnju. Međutim 1983. dobili su podršku od vlasti Ilinois-a na odgovarajućih 8,8 miliona dolara za nastavak planiranja.
Ovo ekološki sumnjivo „poboljšanje“ pomoglo je da se troškovi izgradnje potegnu na preko 675 miliona dolara.
Planovi za sajam 1992 izumrli su u 20. juna 1985, mada ekspozicija zvanično nije otkazana do 1987. Tadašnji predsednik Predstavničkog doma Ilinoisa Michael Madigan, rekao je da sada procenjena ekspozicija od 1,1 milijarde dolara je „loš rizik“ za poreske obveznike.
2016 Summer Olympics bid
Gradonačelnik Richard M. Daley posle sastanka sa zvaničnikom uključenim u organizovanje Olimpijade u Atini 2004. godine, on je počeo da razmatra kandidaturu za prijem u julu 2005. u Čikago. Taj potez je delovao iznenađujuće s obzirom na visoku cenu i nedostatak iskustva grada. Poslednja velika međunarodna sportska manifestacija održana u Čikagu bila je Pan-Američka olimpijada 1959.
Čikago je izašao sa 1,15 milijardi dolara garancija u odnosu na manjak u projektovanom operativnom budžetu od 2,9 milijardi dolara. U poređenju sa ponudama drugih potencijalnih gradova domaćina, brojke Čikaga za vođenje igara bile su najveće, ubedljivo najveće.
Uprkos pojavljivanju predsednika Baraka Obame na završnim prezentacijama u oktobru 2009, u Kopenhagenu, kandidatura Čikaga je otpala. Čikago je izbačen u prvom krugu glasanja za Olimpijske igre 2016. godine, odbačen pre nego što je gradonačelnikov automobil uopšte mogao da stigne nazad u kongresni centar kako bi prisustvovao glasanju Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Neuspela ponuda iz 2016. ostavila je skupo nasleđe poreskim obveznicima. Grad je ovaj neuspeli projekat koštao oko 140 miliona dolara glavnice i interesovanja za kupovinu nekretnine za Olimpijsko selo za udomljenje sportista.
IZVOR: CHICAGOTRIBUNE FOTO: CHICAGO TRIBUNE
