U danima kada je rat u Ukrajini počeo, među odlukama koje je država Srbija donela bila je i ona da se zabranjuje izvoz brašna, pšenice, kukuruza, ulja… Međutim, proizvođači brašna upozoravaju da je takva odluka njima donela štetu i da se u silosima i magacinima već stvaraju viškovi. Apeluju na Vladu da ih primi na hitan sastanak, jer strahuju da će zbog nagomilavanja robe morati da zaustave proizvodnju.
Za državu – potez koji štiti domaće tržište od posledice krze, ali za proizvođače brašna – odluka koja je iz ekonomske perspektive neracionalna i neopravdana. Tri nedelje je prošlo od kako je na snazi zabrana izvoza brašna i pšenice. Brašna ne samo da ima dovoljno, već mlinovi poslednjih nedelja stvaraju i višak.
Zato iz Udruženja mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije na adresu Vlade stiže hitan poziv za sastanak. Imaju dva zahteva.
„Da se odmah ukine zabrana izvoza brašna ili ako Vlada iz nekog razloga to ne želi da uradi, onda da primeni Zakon o robnim rezervama i da robne rezerve Srbije moraju da otkupe po tržišnim cenama sve viškove brašna. Velika šteta je već napravljena, zato što druge države se već ubacuju na naše tržište i postoji opasnost da ćemo mi u značajnom delu izgubiti tržište brašna na kome suvereno vladamo već pet-šest decenija“, navodi Zdravko Šajatović iz „Žitounije“.
Srbija prema podacima Privredne komore izvozi oko 126.000 tona brašna i to najviše na tržišta zemalja u komšiluku: u Crnu Goru ide 44.255 tona, Severnu Makedoniju 35.637 tona, tržište Bosne i Hercegovine snabdeva sa oko 35.000 tona brašna, a Albanije sa 4.234 tone.
Jedan od najvećih otkupljivača pšenice u Srbiji je „Žitopromet-mlin“ Senta, gde za N1 kažu da sirovina ima dovoljno do nove žetve, možda i na duži rok. A nova žetva je, podsećaju, na pragu.
„Brašno u rinfuzu nema toliku tražnju, pošto je i država reagovala prema pekarima sa subvencionisanim brašnom. Mi imamo problem, uvećavaju se zalihe tog brašna i to može da dovede do zaustavljanja proizvodnje, jer ne znamo šta da radimo sa tim viškovima“, navodi Predrag Đurović iz Žitopromet-mlina Senta.
Iz Ministarstva trgovine nema odgovora na pitanja N1 o tome do kada će odluka o zabrani izvoza biti na snazi i da li će se sastati sa nezadovoljnim privrednicima…
Ako ostane na snazi – kakve bi posledice po tržište dugoročno odluka o zabrani izvoza mogla da ima?
„Ova mera je mera koja svakako ne bi smela da ostane, bar ne u dužem periodu, odnosno u periodu do nove žetve, jer stvoriće problem velikih prelaznih zaliha, a sa druge strane – onemogućiti našim proizvođačima da ostvare dobar benefit i dobru zaradu na međunarodnom tržištu. Mislim da treba da iskoristimo priliku i logistiku koju nam pruža izvozna luka Konstanca koja je jedna od retkih crnomorskih luka koja je u ovom prenutku operativna za izvoz“, ocenjuje Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
Neizvesnost koju rat u Ukrajini nosi odražava se i na ekonomske prognoze, ali je jedno sigurno: iako su u Srbiji trenutno zamrznute cene pojedinih životnih namirnica, među kojima je i brašno, poskupljenja hrane Srbiju neće zaobići.
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN
