Fudbaleri Čelsija pobedili su Real Betis u finalu Lige konferencije, rezultatom 4:1. Tim iz Londona je postao prvi u istoriji koji je osvojio sva Uefina takmičenja.
Finale Lige konferencije u Vroclavu donelo je spektakl i veliko uzbuđenje, završeno ubedljivom pobedom Čelsija nad Real Betisom rezultatom 4:1, iako je prvo poluvreme nagoveštavalo sasvim drugačiji ishod.
Betis je na poluvremenu vodio sa 1:0 i delovao stabilno, engleski tim je u nastavku demonstrirao silu, ritam i kreativnost što se retko viđa u mečevima ove važnosti.
Od početka duela, španski predstavnik je nametnuo oštar i inteligentan presing, ograničavajući Čelsijevu inicijativu.
U devetom minutu, grešku u odbrani Čelsija kaznio je Abde Ezalzuli, koji je sjajno realizovao asistenciju Iska i doveo Betis u vođstvo.
Do kraja poluvremena, tim Manuela Pelegrinija pokazao je organizovanost, čvrstinu i odgovornu igru. Igrači Čelsija bili su vidljivo nervozni, bez pravih rešenja u poslednjoj trećini terena.
Jedino se isticala individualna inicijativa Maduekea, ali i njega je dobro čuvao Sabali.
Enco Mareska je napravio nekoliko promena u drugom delu, ali su najvažnije bile promene kada su Džejms i Sančo ušli umesto Gusta i Badijašila, a ključni momenat dogodio se u 66. minutu kada je Kol Palmer, konačno pronašao prostor, asistirao Encu Fernandezu koji je pogodio za 1:1.
Od tog trenutka, ritam igre se drastično promenio, Čelsi je preuzeo inicijativu i diktirao tempo. Samo četiri minuta kasnije, Palmer je ponovo magično asistirao, ovaj put Nikolasu Džeksonu koji je ramenom savladao Adrijana i doneo preokret.
Kol Palmer je u međuvremenu dobio žuti karton zbog neprimerene reakcije, ali to nije umanjilo njegov uticaj na igru.
Do kraja meča, Betis je izgledao nemoćno i potpuno izgubljeno. U 83. minutu, Džejdon Sančo je na individualnu majstoriju, mimoišao Sabalija i levicom savladao golmana. Čelsi je tada već imao veliku prednost.
Promene su tekle na obe strane, ali nije bilo ozbiljnijih pomaka u španskom timu. Poslednji udarac zadao je Mojzes Kaisedo u prvom minutu nadoknade, snažnim udarcem sa ivice šesnaesterca postavio je konačnih 4:1 za Čelsi.
Pobeda Čelsija izgleda impresivno, ali njena vrednost postaje još veća kada se uzme u obzir slabo prvo poluvreme i snažan povratak u nastavku.
Ovo finale pokazalo je dve različite slike oba tima, ali i superiornost Čelsija u ključnim momentima, kako po kvalitetu, tako i po adaptaciji na tok meča.
Enco Mareska može biti ponosan na svoj tim, a Kol Palmer će se pamtiti kao igrač koji je režirao veliko finale.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
