Pustinje se obično smatraju vrućim, sušnim oblastima sa velikim delovima peska i suve zemlje. Iako je to sigurno slučaj za neke regije, ne odgovaraju sve ovom opisu. Padavine, a ne pesak i vrućina, određuju koja su oblasti pustinje.
Pustinje se nalaze na svim kontinentima sveta, ali priroda i veličina tih pustinja uveliko varira. Budući da su pustinje povezane s teškim životnim uslovima, one su često jedna od najređe naseljenih regija na svetu.
Pustinja Gobi
Nalazi se u delovima Mongolije i Kine i proteže se na 1,3 miliona kvadratnih kilometara. Teren se većinom sastoji od kamenja i zemlje, što ga je tokom istorije činilo vrednom trgovačkom putanjom. Kao i sve tradicionalne polusušne pustinje, Gobi doživljava ekstremno visoke temperature tokom leta, ali i niske temperature tokom zime.
Arapska pustinja
Arapska pustinja druga je najveća suptropska pustinja na svetu. Prostire se većim delom Arapskog poluostrva u Aziji, na približno 2,6 milijona kvadratnih kilometara. To je neplodan i peščani pejzaž ali je iznenađujuće bogat prirodnim resursima, poput nafte i sumpora. Letnje temperature mogu ići i do pedeset stepeni tokom dana, ali drastično padaju noću.
Sahara
Sahara je najveća suptropska pustinja na svetu, s površinom od devet miliona kvadratnih kilometara. Prostirući se kroz jedanaest zemalja, pokriva gotovo celu trećinu Afrike. Najpoznatija je po svojoj vrućoj klimi i planinskim peščanim dinama, koje dosežu čak 183 metra visine. U teškim uslovima, dom je brojnim pustinjskim životinjama. Izvori vode su retki, ali Sahara ima dve reke i dvadeset sezonskih jezera.
Arktička pustinja
Arktička tundra je polarna pustinja. Prostire se kroz brojne severne zemlje, uključujući Kanadu, Grenland i Rusiju. Manja je samo od Antarktike, sa neverovatnih 13,9 miliona kvadratnih kilometara površine. Takođe se smatra pustinjom zbog nedostatka padavina: vazduh je prehladan da zadrži vlagu.
