Istraživanje koje su finansirali Cancer Research UK i Svetski fond za istraživanje raka sugeriše da bi mogla da postoji poveznica između industrijski prerađene hrane i povećanja rizika od raznih vrsta raka.
Tim s Imperial College London, koji je vodio istraživanje, ocenio je da se veza ne može dokazati jer se temelji na posmatranjima, odnosno tome da su se ljudi prisećali šta su jeli.
Međutim, rekli su da ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je istraživanje sprovedeno, jedu previše prerađene hrane i pozvali su na oznake upozorenja na prednjoj strani pakiranja. Industrijski prerađena hrana sadrži sastojke koje ljudi obično ne dodaju kada kuvaju domaću hranu. Ti dodaci mogu da uključuju hemikalije, boje, zaslađivače i konzervanse za produženje roka trajanja. Industrijski prerađena hrana koja se najčešće jede u Ujedinjenom Kraljevstvu su kupovni hleb, gotova jela, razne žitarice za doručak, mesne prerađevine, slatkiši i kupovni keks, peciva i kolači.
Na primer, Nacionalna zdravstvena služba Ujedinjenog Kraljevstva (NHS) kaže da je neke namirnice potrebno preraditi kako bi bile sigurne, poput mleka, koje treba pasterizovati kako bi se uklonile bakterije. Prethodna istraživanja ukazala su na vezu između prerađene hrane i bolesti srca, kao i gojaznosti i dijabetesa tipa 2. U novom istraživanju, objavljenom u eClinicalMedicine, tim je koristio podatke britanske Biobanke kako bi ispitao ishranu 197.426 ljudi u dobi od 40 do 69 godina. Njihovo zdravlje praćeno je deceniju, a takođe je analiziran njihov rizik od razvoja raka ili smrti od njega.
Istraživanje je pokazalo da je veća konzumacija industrijski prerađene hrane povezana s većim rizikom od razvoja raka uopšteno, a posebno raka jajnika i mozga. Takođe je povezana s povećanim rizikom od umiranja od raka, ponajviše od raka jajnika i dojke. Naučnici su otkrili da za svakih 10 odsto povećanja udela ultraprerađene hrane (UPF) u nečijoj ishrani postoji dva odsto veći rizik od raka u celini, a 19 odsto povećan rizik za rak jajnika. Dakle, kao primer, ako je neko imao nula UPF-ova u svojoj ishrani, njihov rizik je rastao za svakih 10 odsto povećanja konzumacije. Svaki porast od 10 odsto bio je povezan i sa 6-postotnim povećanjem rizika od smrti od raka, 16 odsto povećanim rizikom od raka dojke i 30 odsto povećanim rizikom od raka jajnika.
Te su veze bile potvrđene čak i nakon uzimanja u obzir činilaca koji mogu da promene rezultate, kao što su vežbanje ili indeks telesne mase (BMI). Naučnici su takođe otkrili da su ljudi koji su imali najviši (obično 41 odsto) nivo industrijski prerađene hrane u ishrani imali sedam odsto veći rizik od raka od onih s najmanjim unosom te hrane (devet odsto udela u ishrani).
Dr Eszter Vamos, glavna autorka istraživanja, rekla je:
„Ovo istraživanje pridodaje sve većem broju dokaza da ultraprerađena hrana verovatno negativno utiče na naše zdravlje, uključujući rizik od raka. S obzirom na visoke nivoe konzumacije kod odraslih i dece u Ujedinjenom Kraljevstvu, to ima važne implikacije na buduće zdravlje“, rekla je dr Vamos i dodala:
„Iako naše istraživanje ne može dokazati uzročnost, drugi dostupni dokazi pokazuju da bi smanjenje ultraprerađene hrane u našoj ishrani moglo da pruži važne zdravstvene prednosti.“
Ona je dodala da su potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdili nalazi i razumele najbolje javnozdravstvene strategije za smanjenje raširene prisutnosti i štetnosti ultraprerađene hrane u našoj ishrani.
Dr Kiara Čang, koja je takođe radila na istraživanju, rekla je da prosečni Britanac više od polovine svog dnevnog energetskog unosa dobija konzumacijom ultraprerađene hrane.
„To je izuzetno mnogo i zabrinjavajuće jer se ultraprerađena hrana proizvodi od industrijski dobijenih sastojaka i često koristi prehrambene aditive za prilagođavanje boje, ukusa, konzistencije, teksture ili produženje roka trajanja. Naša tela možda neće reagovati na isti način na te ultraprerađene sastojke i aditive kao na svežu i hranjivu minimalno prerađenu hranu“, rekla je dr Klara Čang i dodala:
„Međutim, ultraprerađena hrana je svuda i reklamira se s niskim cenama i atraktivnim pakovanjem. To pokazuje da našem prehrambenom okruženju treba hitna reforma kako bi se stanovništvo zaštitilo od ultraprerađene hrane. Potrebne su nam jasne oznake upozorenja na prednjoj strani pakovanja za ultraprerađenu hranu kako bismo potrošačima pomogli u izboru, a naš porez na šećer trebalo bi da se proširi na ultraprerađena gazirana pića, pića na bazi voća i mleka, kao i druge ultraprerađene proizvode.“
Rekla je da su domaćinstva s nižim primanjima „posebno osetljiva“ na jeftine i nezdrave ultraprerađene industrijske proizvode.
Dr Panagiota Mitrou, direktorka istraživanja i inovacija u Svetskom fondu za istraživanje raka, rekla je:
„Rezultati prvog britanskog istraživanja te vrste značajni su jer je to najopsežnija procena ultraprerađene hrane i rizika od raka. To doprinosi rastućim dokazima koji povezuju tu hranu s rakom i drugim zdravstvenim stanjima“, rekla je dr Mitrou.
Dr. Mitrou je rekla i da bi ljudi trebalo da ograniče konzumaciju „brze hrane“ i druge prerađene hrane s visokim udelom masti, skroba ili šećera, dodajući:
„Za maksimalnu korist, takođe preporučujemo da cele žitarice, povrće, voće i mahunarke budu glavni deo vaše uobičajene ishrane.“
Voditelj politike prevencije pri Cancer Research UK, Malkolm Klark, rekao je da još nije definitivno utvrđeno uzrokuje li ultraprerađena hrana rak, ali visokokalorična i slatka hrana može da uzrokuje debljanje.
IZVOR: HAYAT.BA, B92: FOTO: PIXABAY
