Naučnici upozoravaju da bi virusi i bakterije koji su milionima godina bili zamrznuti u arktičkom permafrostu uskoro mogli da budu pušteni kako se led topi – što predstavlja nepoznatu opasnost.
Klimatske promene mogle bi da izazovu novu smrtonosnu pandemiju, jer topljenje leda na Arktiku omogućava drevnim virusima i bakterijama da se odmrznu iz milion godina dubokog leda.
Visoki ruski diplomata Nikolaj Korčunov rekao je da je ruska vlada predložila projekat o biološkoj bezbednosti Arktičkom savetu kako bi se zaštitio od neočekivanih opasnosti koje proističu iz večnog leda koji se topi.
„Postoji rizik da se stari virusi i bakterije probude“, objasnio je Korčunov.
„Zbog toga, Rusija je pokrenula projekat „biobezbednosti“ okviru Arktičkog saveta“.
POVEZANE VESTI
On je rekao da će novi projekat morati da radi na proceni širokog spektra „rizika i opasnosti“ koji bi potencijalno mogli da dovedu do oslobađanja „budućih zaraznih bolesti“.
Široko područje ruske teritorije u i oko arktičkog kruga sastoji se od smrznutog tla, ili permafrosta, koji datira još pre poslednjeg ledenog doba.
Sergej Davidov, viši istraživač Severoistočne istraživačke i eksperimentalne stanice Ruske akademije nauka u selu Čerski, upozorava da se večni led brzo topi.
„Istraživanje sprovodimo više od 30 godina, od 1990. godine“, kaže on.
„Na primer“, dodao je on, „koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi porasla je sa 360 na 410. Količina metana u atmosferi se značajno povećala kao što znamo iz podataka analizatora gasa, prenosi Daily star.
„Permafrost se značajno zagrejao za jedan, a u nekim oblastima i za dva stepena u roku od jedne decenije.“
On upozorava da se permafrost nije otopio milionima godina i da će se osloboditi drevni virusi, koji nisu bili izloženi vazduhu pre nego što su moderni ljudi evoluirali.
Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je govorio o pretnji od topljenja permafrosta, iako se uglavnom fokusirao na njegov ekonomski uticaj.
„To utiče na sisteme cevovoda, stambene četvrti izgrađene na permafrostu i tako dalje“, objasnio je on. „Ako se čak 25% prizemnih slojeva permafrosta, što je oko tri ili četiri metra, otopi do 2100. godine, osetićemo efekat veoma snažno.
IZVOR: B92 I FOTO: PRINTSCREEN
