Miloš Obilić je jedan od najistaknutijih srpskih epskih junaka. Iako je u istoriji malo toga ostalo zabeleženo o njegovom životu, delo koje ga je proslavilo i dan danas se pamti i prenosi s generacije na generaciju.
Naime, u prirodi Srba je da veličaju određene istorijske događaje koji predstavljaju odraz velikih i dugotrajnih stradanja našeg naroda. Jedan takav događaj je svakako Kosovska bitka koja se odigrala 28. juna 1389. godine i u kojoj je veliku ulogu imao hrabri Miloš Obilić.
Srpski junak Miloš Obilić
Bitka je započela kada je turska vojska napala srpsku u pokušaju da osvoji Kosovo, oblast koja je imala izuzetnu važnost za dalje napredovanje Osmanlija ka Evropi. Srpska vojska je dala sve od sebe da odbrani svoju teritoriju, ali kako je brojčano bila nadjačana, u tom poduhvatu nije uspela.
Nakon izgubljene bitke (mada je i ovo predmet rasprave među istoričarima), Srbi su pali pod tursku vlast pod kojom su ostali narednih 500 godina. Međutim, iako poražena, srpska vojska je pogodila tursku tamo gde je bila najjača ubivši turskog sultana Murata I, a za sam taj čin zaslužan je Miloš Obilić.
Prema nekim istorijskim izvorima, Vuk Branković, vladar Kosovske oblasti, optužio je Miloša Obilića da sarađuje s Turcima. Kada je knez Lazar upitao Miloša da li je optužba opravdana, Miloš ju je porekao rekavši: „Sutra će moja dela pokazati da sam odan svome gospodaru!“ Da bi dokazao svoju odanost, Miloš se pre zore iskrao iz svog logora, otišao do neprijateljskog tabora i turske stražare ubedio da je prebegao na njihovu stranu. Stražari su ga odveli do turskog sultana Murata I, a Miloš ga je nedugo potom nemilosrdno ubio nožem sakrivenim u svojoj odori.
Istorija ne svedoči o tome da je neko zaista optužio Miloša za izdajništvo pre bitke, ali je činjenica da je Srbin pod imenom Miloš Obilić napustio srpsku vojsku i ubio sultana. Odmah posle izvršenog atentata, Turci su sproveli svoju osvetu i ubili Miloša. Srednjovekovni pisci su, prema potrebama tadašnjeg naroda, poraz pretvorili u neku vrstu moralne pobede Srba, koja će potonjim generacijama služiti kao inspiracija i motivacija za borbu. Drugim rečima, srpska epska tradicija je još više razvila ove ideje i učvrstila ih u svesti srpskog naroda.
Lik Miloša Obilića zasniva se na usmenim predanjima i pesmama koje ga opisuju kao junaka izvanrednog ugleda, ali svaka pesma i svako predanje je drugačije i neobičnije od prethodnog. Prema jednoj legendi, njegovo prezime Obilić, tj. Kobilić, nastalo je zbog verovanja da ga je dojila kobila. S druge strane, jedna legenda kaže da ga je dojila šumska nimfa, pa se od tada razvijala njegova snaga.
Po nekim narodnim pesmama, njegova majka Jana je čuvala ovce u planinama gde je upoznala njegovog oca, koji je, ni manje ni više, bio zmaj. A opet, neka druga verovanja povezuju Miloševo prezime s ogromnom veličinom njegove majke i njenih grudi. Naime, Vuk Karadžić je zabeležio da je Miloševa majka mesila hleb tako što bi levu dojku prebacila preko desnog ramena, a desnu preko levog.
Postoje, takođe, mnoge pesme koje opisuju Kosovsku bitku, a u jednoj od njih je Miloš predstavljen kao jedan od Lazarovih zetova, od kojeg knez traži pomoć u borbi protiv turske vojske. Narodni pesnik ubraja Miloša u najbliži krug podanika kneza Lazara sakupljenih na kneževoj gozbi veče pred Kosovsku bitku. Tom prilikom knez nazdravlja u Miloševo ime rečenicom: „U tvoje zdravlje, Miloše, vjero i nevjero!“ Ponižen i uvređen, Miloš odlučuje da ubije sultana kako bi dokazao svoju odanost. Sva ova različita verovanja nastala su iz potrebe da se uveliča Miloševa hrabrost i moć i da bi ljudi ovaj veliki istorijski poduhvat mogli da potkrepe zanimljivostima iz života ovog obožavanog junaka.
Nakon ubistva turskog sultana, Miloš Obilić je postao jedan od najcenjenijih junaka u srpskom narodu, a to dokazuju mnoga dela ljudi koji već vekovima pokušavaju da sačuvaju uspomenu na njega. Na primer, još u vreme Prvog srpskog ustanka (1804-1813) urađena je freska ovog velikog junaka u manastiru Hilandar. Zatim, jedan od naših najvećih pesnika, Petar II Petrović Njegoš, napisao je 1847. godine pesnički ep i dramu pod nazivom Gorski vijenac, u kojoj uzdiže hrabrost Miloša Obilića, nazivajući ga žrtvom i genijem koji je „srušio“ neprijateljsku krunu. I na kraju, medalja za hrabrost pod nazivom Medalja Miloša Obilića dodeljivana je vojnicima koji su pokazali izuzetnu hrabrost i karakter na bojnom polju tokom balkanskih ratova i Prvog i Drugog svetskog rata.
IZVOR: EDUKACIJA.RS I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
