Krsna slava je jedinstven običaj za srpski pravoslavni svet, koji ne poznaje ostatak hrišćanstva. To je tradicija još od vremena pokrštavanja do danas i mada su se mnogi običaji od tada promenili, krsna slava sačuvala se kao najveća svetinja našeg naroda. Slavljena je i u ratu i u miru, radosti i žalosti, siromaštvu i bogatstvu.
Nikad je se Srbi nisu odrekli, a porodično se prenosi sa kolena na koleno, sa oca na sina. Dok žive u istoj kući, pravilo je da je otac, glava kuće, domaćin slave, a kad se sinovi odsele trebalo bi svaki u svom domu da nastave da je obeležavaju. Često se, ipak, okupljaju u roditeljskom domu na taj dan, iako Crkva podseća da je svetac zaštitinik ognjišta i porodice, te ko god ima svoje ognjište i porodicu treba da ima i obeležava slavu.
Domaćice pred slavu kuću čiste i sređuju je i pripremaju, u skladu sa mogućnostima, trpezu. Sveštenik pred slavu osvećuje vodicu u domu domaćina. Kad se vodica osveti, svi ukućani se malo napiju ove osvećene vodice, a od ostatka se mesi slavski kolač. Osvećenjem vodice i kropljenjem doma, blagodat Božija i Sveti Duh ulaze u taj dom i njegove žitelje, i on im daje blagoslov i duhovnu snagu u njihovom sveukupnom životu i radu. Molitva se prinosi za napredak sve čeljadi u kući, i za pokoj duša umrlih srodnika.
Priprema za svećenje vodice
Za osvećenje vodice domaćica pripremi sledeće: jednu posudu (činiju) sa vodom, buket bosiljka, manju svećicu, kadionicu sa žarom ili briketom, tamjana i spisak ukućana u kući. Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona, koja je na istočnom zidu sobe. Poželjno je da na obredu osvećenja vodice budu svi ukućani sa domaćinom.
Goste možete pozivati na slavu, a možete se pridržavati i pravila „da se na slavu ne zove“ već da svako ko vam tog dana uđe u kuću biće ponuđen i počašćen. Gosti pri ulasku izgovaraju: „Srećna slava, domaćine, tebi i tvom domu, tvojim ukućanima na mnogo godina u zdravlju i veselju.“
Za slavu je najvažnije spremiti: slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveću, piše crkvenikalendar.
Slavski kolač
Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna, a dodaje se malo bogojavljenske i osvećene vodice, koju je sveštenik svetio pred slavu. Slavski kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat sa slovima IS HS NI KA, što znači: Isus Hristos pobeđuje. Sam kolač simboliše Hrista koji je hleb života, a vino, kojim se preliva, predstavlja krv koja je tekla iz Hristovih rana. Kolač se iseče na kriške kao hleb, a najpre domaćin i ukućani uzimaju i jedu po deo kolača, a ostatak se postavlja na trpezu.
Slavska sveća
Za slavu se kupuje veća sveća, koja se postavlja u čirak (svećnjak) i posebno ukrašava. Sveća se pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je. Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost nauke Hristove. Sveća gori celog dana na dan slave, a kada izgori na nekoliko santimetara do svećnjaka, sveća se gasi na određeni način: Domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću. Potom se sveća i čirak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo svečano mesto u kući, i tu stoji do sledeće godine, i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitvi.
Slavsko žito
Uoči slave, domaćica priprema slavsko žito koljivo ili panaiju. Slavsko žito se kuva u vodi od čistog i otrebljenog pšeničnog zrna. Prosušeno skuvano žito se, zatim, melje i dodaju se šećer, mleveni orasi, vanilin šećer. To se stavlja u neku plitku činiju, lepo oblikuje, i po površini se pospe šećerom u prahu ili mlevenim orasima. Prilikom rezanja slavskog kolača, u žito se, odozgo u centar, stavlja manja svećica koja gori dok traje obred rezanja slavskog kolača. Po završetku obreda žito se preliva crnim vinom, svećica se gasi i vadi iz žita.
Služenje žitom
Kada se završi rezanje kolača i žito prelije vinom, najpre se domaćin posluži žitom, a zatim svi ukućani. Onda se služe svi gosti. I kako koji gost dolazi na slavu, prvo se poslužuje slavskim žitom. Žito obično služi domaćica i to na sledeći način: Domaćica prinese žito, gost ustane, prekrsti se, okrene se domaćinu i domaćici i čestita slavu i uzima žito. Posle posluženja opet se prekrsti i ponovo sedne. Žitom se prvo služe stariji pa mlađi. Poslužavnik sa žitom stoji pored slavske sveće dok traje slava.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju, u čast svetitelja koji se slavi, za zdravlje i napredak doma i njegovih ukućana, kao i za pokoj duša svih predaka u tom domu. Pšenično zrno u hrišćanstvu je simbol večnog života smrti i vaskrsenja. Jer, kada se seje ono umire i klija, ali iz njega se rađa novi život koji donosi stostruki rod.
Žito se priprema za sve slave. Kolač i žito se na dan slave nose u crkvu na osvećenje.
Iako su za slavu obavezni, a i dovoljni: slavski kolač, slavsko žito, sveća i vino, ipak u svakom domu koji slavi na taj dan se priprema svečana trpeza, naravno, svako prema mogućnostima.
Ono što je važno, budući da je masovnost proslava, a i želja da se domaćin „pokaže“ pred gostima dovela do toga da se zarad bogate trpeze zapravo izgube običaji i suština oboga što slava jeste, vredi podsetiti da kada neka slava padne u vreme posta, u sredu ili petak, kao što je na primer Nikoljdan, trpeza mora biti posna. Spremati mrsnu hranu za slavu u vreme posta je greh, čime se i gosti koji dolaze u kuću pozivaju na greh.
Božićni post počinje 28. novembra i traje do 6. januara. U toku celog ovog posta ne treba jesti meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strože, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi“. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“.
IZVOR: 24SEDAM I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
