Veliki ili Uskršnji post u 2026. godini, koji je počeo 23. februara i trajaće do 11. aprila, period je kad se vernici duhovno i telesno pripremaju kroz molitvu, post i tradiciju crkvenih bogosluženja. Iako mnogi misle da bi na pričešće mogli da odu tek posle sedam nedelja posta, na sam dan Uskrsa 12. aprila, istina je da vernici mogu da pristupe Svetoj čaši i ranije, i to više puta tokom posta, ali pod određenim uslovima.
Pričešće kod pravoslavnih vernika predstavlja krunu svakog posta. Primanje Svetih tajni – Hristovog tela i krvi – u obliku hleba i vina tokom Božanske liturgije, predstavlja čin zajedništva sa Hristom i Crkvom, kojim se vernici duhovno jačaju i učestvuju u spasenju. Pre svake pričesti tokom Uskršnjeg posta, vernik treba ne samo da posti i uzdržava se od mrsne hrane, što predstavlja čin telesnog i duhovnog poslušanja, već je neophodno i da pristupi ispovesti, jer samo kroz pokajanje i očišćeno srce može s pravom i duhovno primiti Svetu tajnu pričešća i ostvariti zajedništvo sa Isusom Hristom.
U prvim danima posta, tokom takozvanog Trimirja, kad se ne jede ništa i ne pije ništa (izuzev vode) uobičajeno se ne služi Božanska Liturgija niti Liturgija pređeosvećenih darova. Tokom prva dva dana Trimirja vernici ne mogu da se pričeste. Već trećeg dana Trimirja u mnogim hramovima sveštenici služe Liturgiju pređeosvećenih darova. Na ovoj liturgiji vernici mogu da pristupe Svetim tajnama, uz duhovnu pripremu.
Prva nedelja posta, koja će ove godine biti obeležena 1. marta, poznata je i kao Nedelja pravoslavlja ili Čista nedelja, i obeležava se služenjem Božanske liturgije. To je, ujedno i dan kad vernici mogu da se pričeste.
U narednim nedeljama posta, svake nedelje – 8. marta (Nedelja svetog Grigorija Palame ili Pačista nedelja), 15. marta (Nedelja Časnog krsta ili Krstopoklona), 22. marta (Nedelja Svetog Jovana Lestvičnika ili Sredoposna), 29. marta (Nedelja svetе Marije Egipatske – Gluv(n)a nedelja) – služi se Božanska liturgija, pa su to dani kad je pričešće moguće uz prethodnu ispovest i molitvu. U mnogim parohijama se takođe tokom srede i petka služi Liturgija pređeosvećenih darova, pa se i tih dana može pristupiti pričešću pod istim uslovima.
Posebna pažnja se obraća na Veliki petak, koji ove godine „pada“ 10. aprila, a koji je dan sećanja na Hristovo stradanje. Zbog prirode bogosluženja, na Veliki petak sveštenici ne služe Božansku liturgiju niti Liturgiju pređeosvećenih darova, pa na Veliki petak pričešće nije moguće.
IZVOR: ZENABLIC I FOTO: PEXELS
