Rat na Bliskom istoku otvorio je ozbiljna pitanja o stvarnim savezništvima velikih sila. Iako su Vladimir Putin i kineski zvaničnici oštro osudili američko-izraelske napade na Iran, ni Moskva ni Peking nisu pokazali spremnost da vojno pomognu Teheranu, što je izazvalo sumnje da su dva ključna partnera Irana zapravo odlučila da ostanu po strani.
Ruski predsednik Putin ubistvo iranskog vrhovnog vođe Ali Khamenei-ja nazvao je „ciničnim kršenjem svih normi ljudskog morala“. S druge strane, kineski ministar spoljnih poslova Wang Yi poručio je izraelskom kolegi Gideon Sa’ar-u da se krize ne mogu rešavati silom i pozvao sve strane na hitnu deeskalaciju sukoba.
Uprkos snažnim diplomatskim porukama, dve sile su se zadržale isključivo na političkoj podršci. Moskva i Peking su čak zatražili hitan sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali vojna intervencija u korist Irana nije ni razmatrana.
Iako su Rusija i Iran 2025. potpisali sporazum o strateškom partnerstvu koji uključuje trgovinu, vojnu saradnju i infrastrukturne projekte, taj dokument ne sadrži klauzulu o međusobnoj odbrani. Zbog toga Moskva nema formalnu obavezu da vojno reaguje u slučaju rata.
Ruski analitičar Andrey Kortunov smatra da bi direktno uključivanje Rusije u sukob predstavljalo ogroman rizik, posebno dok Moskva vodi rat u Ukrajini i pokušava da balansira odnose sa Zapadom.
Slična situacija je i sa Kinom. Peking ima duboke ekonomske veze sa Iranom, posebno u energetskom sektoru. Prema procenama, čak 87,2% iranskog izvoza nafte završava upravo u Kini. Ipak, kineska politika tradicionalno se zasniva na principu nemešanja u vojne sukobe drugih država.
Zbog toga analitičari veruju da će Kina igrati ulogu posrednika, pokušavajući da diplomatskim putem smiri krizu i zaštiti sopstvene ekonomske interese u regionu.
IZVOR: B92, FOTO: UNSPLASH
