Dan zahvalnosti je vreme kada Amerikanci okupljeni oko bogate trpeze izražavaju zahvalnost za sve što imaju. Ali za većinu ćurki, ovaj praznik znači sasvim suprotnu sudbinu — oko 46 miliona završi kao glavno jelo na trpezama širom Sjedinjenih Država.
Ipak, svake godine nekoliko njih bude pošteđeno. Jedna ili dve ćurke dobiju predsedničko pomilovanje i pravo da ostatak života provedu u miru — tradicija koja se već decenijama održava u Beloj kući i mnogima predstavlja simboličan, ali važan deo prazničnog raspoloženja.
Tokom godina, oko ovog neobičnog običaja razvila se i posebna mitologija. Evo kako je sve počelo i šta ova tradicija zapravo znači.
Zašto predsednik pomiluje ćurku? Istorija tradicije
Predsednik Donald Trump je i 25. novembra 2025. godine predsedavao tradicionalnom ceremonijom pomilovanja ćurke u Beloj kući. To je bio 78. put da se ova ceremonija održava, a prema prošlogodišnjim Trump-ovim rečima, tradicija potiče još iz administracije Harry S Truman-a.
Međutim, prema White House Historical Association i Truman Library & Museum, ovo nije sasvim tačno. Truman jeste prvi predsednik koji je svake godine primao poklon-ćurku od Poultry and Egg National Board i National Turkey Federation, ali ne postoje dokazi da je ikada formalno pomilovao ijednu ćurku.
Zanimljivo je da je početni čin darivanja ćurke predsedniku 1947. godine zapravo bio svojevrsni protest protiv kampanje Bele kuće koja je želela da uvede „četvrtke bez živine“, iako su te godine i Thanksgiving, i Christmas, i New Year’s Day pali baš u četvrtak. Tradicija doniranja ćurke nastavila se do danas.
Kako je nastala savremena ceremonija?
Darivanje ćurke američkom predsedniku može se pratiti sve do 1870-ih. Pominje se i priča, mada verovatno apokrifna, da je Abraham Lincoln pomilovao ćurku 1863. godine na molbu sina, ali to ne potvrđuju zvanični zapisi.
Prvi jasniji nagoveštaj predsedničkog „pomilovanja“ pojavio se 1963. godine, kada je Washington Post zabeležio da je John F. Kennedy primljenu ćurku poštedeo rečima: „Neka nastavi da živi“, dok su u članku korišćene i reči „pardon“ i „reprieve“.
Tokom 1970-ih, prve dame Patricia Nixon i Rosalynn Carter slale su godišnje poklonjene ćurke u dečija imanja i mini zoološke vrtove. Nakon 1981. godine, za vreme Ronalda Reagana, to je postala uobičajena praksa i ceremonija je počela da poprima današnji oblik.
Ipak, zvaničnom tradicijom smatra se ono što je ustanovio George W. Bush. Godine 1989, dok su u blizini protestovali aktivisti za prava životinja, Bush je zvanično izjavio da ćurka predstavljena toj godine „neće završiti ni na čijoj trpezi“.
„Dodeljeno mu je predsedničko pomilovanje upravo sada“, rekao je Bush, dodajući da će ćurka „ostatak života provesti na dečijem imanju nedaleko odavde“. Time je ceremonija postala trajni deo američke kulture.
Predsedničko pomilovanje ćurke, iako simbolično, odražava duh Dana zahvalnosti: trenutak predaha, dobrote i tradicije u zemlji koja ovaj praznik doživljava kao jedan od najvažnijih u godini.
IZVOR: EN.AS.COM I FOTO: PEXELS
