Minimalna plata u Srbiji od 1. januara će iznositi 551 evro, deset odsto više nego dosad. Plate u javnom sektoru porašće za 5,1 odsto, a prvih dana januara biće isplaćene i penzije povećane za 12,2 procenta. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković otkriva da li će u 2026. novčanici u Srbiji biti puniji, ali i u kojim zanimanjima će biti najbolje tražiti posao.
Profesor Veljko Mijušković objašnjava da rast minimalne zarade najpre osete oni sa nižim primanjima.
„Kada raste minimalac, imate uticaj na medijalnu zaradu, a prvi efekat osete oni sa nižim primanjima“, ističe Mijušković.
Sa druge strane, prosečna zarada, kako navodi, u većoj meri zavisi od kretanja u sektorima sa većom dodatom vrednošću.
„Rast minimalca povećava medijalnu zaradu, ali nema toliko direktan uticaj na prosečnu zaradu. Na prosečnu zaradu će veći uticaj ostvarivati ovi sektori sa većom dodatom vrednošću. Znači, neka vrsta indirektnog uticaja je tu prisutna“, objašnjava Mijušković.
Prema procenama, prosečna plata u decembru će dostići iznos od oko 1.000 evra. Na pitanje koliku prosečnu zaradu očekuje tokom 2026. godine, Mijušković kaže da to zavisi od dosta faktora.
„Uzimajući u obzir neke umerene projekcije, moja pretpostavka je da to može da bude od šest do osam odsto. Tako da možemo očekivati neki rast na 1.060 do 1.080 evra uz faktore stabilnosti da se u ekonomiji ništa specijalno ne dešava i da nema eksternih šokova. Sve što budemo ostvarili preko toga je svakako dobro i može se tumačiti kao uspeh nacionalne ekonomije“, navodi Mijušković.
Narodna banka očekuje da će inflacija biti oko 3,7 posto, odnosno negde u tom rasponu između tri i četiri odsto. Na pitanje koliko će novčanici biti puniji, Mijušković kaže da, iako će plate porasti, najveći deo toga će odlaziti na troškove.
Govoreći o tome koje su grane privrede u Srbiji najperspektivnije za narednu godinu, Mijušković navodi da nema velike razlike u odnosu na ono što je do sada bio trend.
„Možemo govoriti o informacionim tehnologijama, o sektoru energetike i nekim tranzitnim elementima vezanim za sektor energetike u smislu prelaska na obnovljive izvore energije. Svakako, to je logistika, odnosno saobraćaj kao veoma propulzivna grana privrede, kao i izvozno-prerađivački sektor. Ono na što takođe treba obratiti pažnju i gde je sve veća tražnja – to su zdravstvene usluge i usluge nege. Tako da, to su oni neki segmenti na koje možemo reći da postoji fokus“, navodi Mijušković.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
