Knez Mihailo Obrenović je još u 19. veku od ministra prosvete Ljubomira Nenadovića tražio da raspiše konkurs za novu himnu.
Do tada, u Srbiji se pevala Vostani Serbie, po stihovima Dositeja Obradovića.
Ipak, knez nije dočekao da vidi koji su predlozi stigli jer je ubijen 1868. godine.
Proslavljeni pesnik i savremenik tog doba Đura Jakšić nije poslao predlog dok je pesma Jovana Jovanovića Zmaja odbijena.
Onda je na vlast sa 18 godina došao Milan Obrenović.
Tako je za kneževo punoletstvo upriličena predstava Markova sablja, a glavni likovi su bili Marko Kraljević i Vila Raviojla.
Pesmu Bože pravde je u sklopu predstave komponovao Davorin Jenko, a tekst i celokupnu alegoriju Markova sablja je napisao direktor Narodnog pozorišta Jovan Đorđević.
Vila Raviojla pesmu u predstavi najavljuje rečima „bliži se, bliži, to srećno vreme“.
„Srbija se tada osamostaljivala pod knezom, a onda i kraljem Milanom, a želeli su rodoljubivu i monarhističku predstavu“, kaže istoričar Srđan Cvetković sa Instituta za savremenu istoriju.
„Jovan Đorđević je napisao alegoričnu pesmu, koja je bila motivisana stihovima Jovana Jovanovića Zmaja“.
Jututunsku narodnu himnu Zmaj je napisao protiv kneza Mihaila Obrenovića, a počinjala je stihovima – Bože sveti, podrži nam knjaza, zdrava, krepka, ohola i slavna, jer na zemlji nit je kadgod bilo, niti će mu ikad biti ravna.
„Mnoge pesme koje su nastale u pozorištu su neodvojivi deo srpske kulturne baštine“, kaže za BBC Vladimir Đuričić, direktor pozorišta Zoran Radmilović iz Zaječara.
„Jovan Đorđević je kao upravnik Narodnog pozorišta stvarao u vreme kada je satira bila prisutna na sceni kao način da se ukaže na probleme i da se na taj način dođe do najširih narodnih masa“.
Đorđević je, ipak, kaže Đuričić, od satirične Zmajeve pesme napravio rodoljubivu pa je pesma brzo postala popularna u narodu i počela da se peva po neformalnim okupljanjima.
Bože pravde je zvanično postala himna kada je Srbija postala nezavisna država 1878. godine nakon Berlingskog kongresa.
Kada je formirana Zajednica Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) u 20. veku, bila je deo trodelne himne, zajedno sa hrvatskom pesmom Lijepa naša i slovenačkom Naprej, zastava slave.
„Jedina pesma Srbije kao nezavisne države“
Nakon što je stvaranjem zajednice SHS Bože pravde nestala kao samostalna himna, 1992. godine se našla na jednom referendumu za izbor nove pesme države.
Zajedno sa pesmom Na Drinu (poznatija kao Marš na Drinu), bila je predložena za novu himnu Srbije.
Pobedila je pesma Na Drinu, ali odluka nije usvojena jer je referendum proglašen nevažećim.
Predrag Marković, političar jedne od tada vladajućih partija G17 plus, uvodi himnu Bože pravde u Skupštinu Srbije 2004.
„Nije se radilo uopšte o pukoj formalnosti, ja sam želeo ovu himnu da vratim u Srbiju“, kaže Marković za BBC.
Političarima od kojih neki i dalje učestvuju na političkoj sceni, Marković je pre 17 godina, kaže, predložio da Srbija, nezavisno od stranačkog opredeljenja, reši pitanje grba, zastave i himne.
„Za mene je Bože pravde, prirodno, jedina himna koju je Srbija kao samostalna država imala“, kaže on.
Marković tvrdi da su se svi složili, ali da su ove „odluke morale da sačekaju leto zbog pogroma Srba na Kosovu“.
U nemirima na Kosovu u martu 2004. poginulo je 19 ljudi – 11 Albanaca i osam Srba; više od 900 je povređeno, 4.000 Srba je raseljeno, a uništene su 34 pravoslavne crkve, podaci su Evropske ogranizacije za bezbednost i saradnju (OEBS).
Pošto su se stranke, kaže, tada nećkale oko glasanja o državnim simbolima, Marković je postavio uslov – da se uz raspisivanje lokalnih izbora, što je u nadležnosti predsednika skupštine, glasa i o himni, grbu i zastavi.
„I glasali su, dobili smo Bože pravde nazad“, kaže Marković, koji je kasnije bio deo i Ujedinjenih regiona Srbije, a zatim i Pokreta obnove kraljevine Srbije.
Pesma je usvojena u skupštini u avgustu 2004, a zvanično je postala himna Srbije, posle raspada državne zajednice sa Crnom Gorom 2006.
„Tekst koji zbunjuje“: Od kneza preko kralja do zemalja
Kada je 2006. godine vraćena himna, promenjeni su stihovi – Bože spasi, Bože hrani, srpskog kralja, srpski rod, a reč kralj je zamenjena rečju zemlje.
O tome da li je promena stihova himne uobičajena i ispravna postoje različita mišljenja.
„Neki su bili zbunjeni što su menjane reči pesme, a to je normalna stvar“, smatra Predrag Marković u čijoj biografiji piše da se stručno usavršavao u inostranstvu u oblasti istorije.
„Izvorni tekst je bio – Bože spasi, bože hrani, kralja Marka, ali za kneza Milana je promenjen, kao i kada je on postao kralj.
„Za kralja Aleksandra nije moglo da se umetne ime zbog metrike pesme, pa je tada stavljeno – srpskog kralja“.
Marković kao primer daje i englesku himnu, Good save the queen, kada je tekst promenjen iz kralja u kraljicu kada je na presto došla Elizabeta Druga.
Istoričar Srđan Cvetković kaže da „ne postoji običaj da se toliko menjaju testovi himne“.
„Tu se pada u zamku, za himnu je bitna tradicija i simbolika, a ne trenutno državno uređenje“, kaže on.
„Zamislite šta bismo dobili da svaka generacija menja reči himne“.
IZVOR: BBC I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
