Aleksandar Saša Đorđević, košarkaški trener i nekadašnji selektor Srbije, govorio je o raznim temama.
Đorđević je trenutno bez posla nakon što je prošle sezone odveo Fenerbahče do titule prvaka Turske ispred šampiona Evrope Efesa.On je u intervjuu za „Area52“ govorio o tome šta radi dok nema angažman.
„Okej sam trenutno, uživam u vremenu koje provodim sa porodicom u Milanu, gledam košarku i druge sportove. Krenuo sam i da se bavim jogom, uvek rano izjutra. Samo po 20 minuta, ali zbog toga stvarno dane počinjem na najbolji način“, kazao je Đorđević.
Fener prošle sezone nije bio dobar u Evroligi, a Đorđevića je, uprkos neočekivanoj tituli u domaćem prvenstvu, na kraju zamenio Dimitris Itudis.
„Stvarno se ne ljutim na Fener. Prihvatio sam taj ugovor u kojem je stajala jasna klauzula: Čak i da lično ne izaberem nijednog igrača sem Šehmusa Hazera, klub može da raskine saradnju ako ne dođemo do plej-ofa Evrolige. To sam bio prihvatio jer sam znao koliko je to bitan cilj za organizaciju“, objasnio je Đorđević.
U istom intervjuu Đorđević se prisetio i igranja za Barselonu krajem 90-ih, kada je predsednik Salvador Alemani imao jasnu poruku za ekipu koja tada nije igrala u Evroligi, već u Kupu Koraća.
„Predsednik Alemani nam je rekao: ‘Za Barsu nije prestiž da igra neko takmičenje, već da ga osvoji. I mi smo ga osvojili“, rekao je Sale i osvrnuo se na izjavu sadašnjeg trenera Barselone Šarunasa Jasikevičusa „da bi igrao sa pet bekova da može“.
„Voren Bafet je jednom rekao da su tri najbitnije stvari kada kupujete kuću lokacija, lokacija i lokacija. Za mene su tri najbitnije stvari u košarci bekovi, bekovi i bekovi. Utakmice su u njihovim rukama i glavama“, obrazložio je svoj stav Saša Đorđević.
Govorilo se i o sve zgusnutijem rasporedu evropske košarke i čestoj žalbi igrača da im je poterbno više odmora.
„Igrači moraju više da rade i pripremaju se za utakmice. Igrači vole da rade manje i više igraju utakmice, ali to je pogrešan pristup. Trening i izučavanje utakmica je ključno“, izjavio je Đorđević i ilustrovao to kako igrači biraju svoje zone komfora.
„Kada igrači rade takve stvari, to je zato što traže svoju zonu komfora. Džulijan Gembl je igrao za mene, glava mu je bila kao ananas. Jednog dana se ošišao i pitao me da li mi se sviđa, a ja sam mu rekao: ‘Sjajno je Džulijane. Sada možda pogodiš neko bacanje'“.
