„On zna da li si bio dobar ove godine, pa će ti možda doneti poklon za Novu godinu”. Svi znaju o kome je ovde reč, a pogotovo mala deca. Da li, međutim, roditelji treba da podstiču tu iluziju postojanja Deda Mraza?
Većina nas je u detinjstvu verovala u Deda Mraza i njegovu natprirodnu moć da podeli poklone za svu decu sveta za jednu noć na sankama koje vuku irvasi i da nam donese upravo ono što smo želeli da dobijemo.
Ali, šta kada ta priča počne da se raspada? Kada dete prestane da veruje roditeljima da neki simpatični deda sa Severnog pola, za koga radi gomila vilenjaka, ima uvid u naša dobra i loša dela? Ili kada dete jednostavno nađe svoje poklone nekoliko dana pre Božića, sakrivene ispod kreveta u maminoj i tatinoj spavaćoj sobi? S obzirom na to da će na kraju saznati istinu – sa današnjom tehnologijom, mobilnim telefonima i informacijama na dlanu verovatno brže od bivših generacija – da li je onda vredno i moralno lagati dete i ohrabrivati ga da veruje u nešto što ne postoji? Da li će tako dete izgubiti poverenje u roditelje?
Uspomena na čaroliju
Dečija vera u Deda Mraza razvija se između tri i pete godine, opada između šeste i devete godine, a prosečna starost u koju deca prestaju da veruju je osam godina.
Najveća vera u magičnog dekicu koji se noću uvlači u domove sa vrećom punom poklona je oko pete godine života, kada deca imaju dovoljno kognitivnih sposobnosti da shvate koncept Deda Mraza, ali većina još uvek ne dovodi u pitanje ono šta im se govori.
Kako odrastaju i razvijaju veštine kritičkog razmišljanja, sve češće počinju da preispituju stvari i pojave oko sebe.
Iako mnoga deca prestaju da veruju oko osme godine, često pod uticajem vršnjaka u školi, sumnje se mogu pojaviti i ranije. Obično deca vremenom sama otkriju istinu i ne postoje naučni dokazi da im ovo ostvarenje izaziva veliku tugu i traumu ili da je to nešto što ih tera da počnu da sumnjaju u to da li treba roditeljima i dalje treba da poklanjaju poverenje.
Neka deca čak i ne kažu roditeljima da su shvatili da Deda Mraz ne postoji, i dozvoljavaju im da zadrže prazničnu magiju još nekoliko godina.
Mnogi odrasli se sa setom sećaju čarolije, poklona i iščekivanja dolaska Deda Mraza, a neki tvrde da im je slikanje u krilu kostimiranog dede sa velikom sedom bradom najbolja uspomena ikada!
Poželjno je verovati u Deda Mraza
Deca se ne ljute kada saznaju istinu, jer shvataju da je Deda Mraz zapravo simbol vezan za Novu Godinu, Božić, praznike, poklone, porodicu.
Neka istraživanja su pokazala da deca koja veruju u Deda Mraza izrastu u ljude sa visoko razvijenim stepenom mašte. Verovanje u nemoguća bića kao što su deda sa severnog pola koji ulazi kroz odžak, leteći irvas ili vilenjaci koji prave igračke, takođe, može da trenira dečije veštine rezonovanja.
Neka deca će tako tražiti dokaze koji potkrepljuju njihove sumnje ili čak sprovoditi sopstvene eksperimente. Poznat je slučaj dečaka koji je roditeljima dao „lažno” pismo sa spiskom poklona, a „pravo” je poslao Deda Mrazu. Kada je dobio poklon sa „lažnog” spiska, uverio se da Deda Mraz ne postoji, nego da su roditelji ti koji deci kupuju poklone.
Jedan psiholog čak preporučuje roditeljima, kada osete da njihova deca počinju da sumnjaju, da im pomognu da naprave otkriće. Zato što posle tog otkrića veruju da su postali deo sveta odraslih. Oni imaju emocionalnu korist od ovog čina, jer su sada deo te tajne o Deda Mrazu, koju moraju da čuvaju od mlađe braće i sestara.
Coca-Cola doprinela popularizaciji Deda Mraza
Deda Mraz je postao simbol Božića zahvaljujući legendi o Svetom Nikoli, hrišćanskom svecu koji je živeo u 3. i 4. veku i bio poznat po svojoj darežljivosti prema deci.
Prema jednoj priči, on je kroz dimnjak bacio vreću zlata u čarapu koja je visila na ognjištu jedne siromašne porodice. Tokom vremena, njegov lik se menjao i prilagođavao različitim kulturama i tradicijama.
U Americi je dobio ime Santa Klaus, a u Evropi je bio znan kao Otac Božić, Per Noel, Vajnahtman ili Kris Kringl.
Njegovo crveno odelo je bilo inspirisano bojom odeće koju je nosio Sveti Nikola kao episkop, ali je postalo popularno tek u 20. veku, kada je Coca-Cola počela da ga koristi u svojim reklamama. Danas je Deda Mraz jedan od najprepoznatljivijih i najvoljenijih simbola prazničnog duha.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PEXELS
