Restoran Bubamara u gradiću Klifton u Nju Džersiju, gotovo deceniju svojim gostima služi balkanske specijalitete, među kojima su i poznata crnogorska jela.
Popularan je i među imigrantima sa prostora bivše Jugoslavije i Amerikancima. Vlasnici, Snežana i Saša Milić – rodom iz Podgorice – za Glas Amerike kažu da je ideja bila da se „napravi nešto naše“.
„Da pokažemo ljudima da kod nas u Crnoj Gori, bivšoj Jugoslaviji, imamo dobru hranu, imamo i mi nešto da predstavimo, da pokažemo. 70 odsto gostiju su stranci, 30 odsto naši. Možda je to na početku bilo 70 odsto naših, ali vremenom, ljudi su počeli da se vraćaju na našu hranu, naše popeke, naše bureke“, priča Saša Milić, koji je sa suprugom Snežanom i ćerkom Anđelom iz Podgorice u Ameriku došao krajem devedesetih.
Počeci, kako se Snežana priseća, nisu bili laki.
„Bilo je mnogo teško prvu godinu, dok Anđela nije došla, jer smo ostavili dete u Podgorici. Taj period bez nje ovde, prvo je to bilo mnogo teško. Drugo, dok smo se ovde uklopili, dok su nas prihvatili. Bilo je poprilično teško. Ali smo se izborili“.
Milići su „Kafe Bubamaru“ otvorili krajem 2014. godine u Kliftonu, u kojem živi veliki broj imigranata sa prostora bivše Jugoslavije. Ime restorana inspirisala je važna osoba u njihovom životu, a posebno ćerke Anđele.
Restoran je bilo lako otvoriti, ali teško držati otvorenim, uz puno odricanja, kažu Milići. Sašina porodica u Podgorici – osim što je bila fudbalerska, 80-tih godina bila je i vlasnik popularnog kafića u glavnom gradu Crne Gore.
Posle gotovo 10 godina od otvaranja, restoran je veoma popularan, a najbolja reklama su mu zadovoljne mušterije, kada je reč o jelovniku, imaju svoje favorite, ističe Snežana.
„Najviše se naručuju tradicionalna jela – ćevapi, bureci, uštipci. Nema stola koji ne naručuje uštipke“.
Gosti naručuju i crnogorske specijalitete, popeke, kačamak i poparu. Saša kaže da Amerikancima posebno savetuje da ga ne jedu uveče „zato što može da bude težak“.
Kačamak mnogim gostima budi uspomene na Crnu Goru. Anđelka Kalabreze, poreklom iz Crne Gore, u Americi živi 48 godina, a u kafe Bubamaru dolazi često.
„Meni se čini kao da sam kod kuće kad dođem ovđe. Isto kao u Podgorici, kao ovde. Podseća me na moju babu, na moju majku, uživam da vam pravo kažem“, kaže Anđelka za Glas Amerike.
Pojedini gosti dolaze i da bi probali tursku kafu.
Dok su na jelovniku poznata jela, ispred restorana je poznati automobil iz vremena bivše Jugoslavije – fića. Za Sašu Milića, to je još jedan podsetnik na „stara dobra vremena“, koji je brodskim kontejnerom, 2020. godine, stigao iz Podgorice.
„Želja mi je da pođem s njom na Tajms skver. Čisto da vidim kako će da reaguju. Tablice titogradske moraju da ostanu napred, a pozadi tablice Nju Džerzija. Na fići su fotografije. Imam Jugoslaviju u malom“.
Dok ne stigne do Tajms skvera, fića se trenutno može videti na ulicama Kliftona, gde žive i Milići koji, kako godine prolaze, planiraju nove projekte, ali polako razmišljaju i o penziji. Snežana se nada da će to biti u Crnoj Gori, dok Saša želi da podeli vreme između Crne Gore i Amerike.
IZVOR: GLAS AMERIKE FOTO: INSTAGRAM PRINTSCREEN
