Snažan zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriju je velika nepoznanica, rekao je profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Milovanović.
Oslobođena je velika količina energije, pa se posledice ovih potresa mogu ostetiti i na Balkanu. Preventivno treba da budemo spremni i da znamo kako da se ponašamo u slučaju potresa, rekao je Milovanović.
Milovanović, govoreći o razornom zemljotresu koji je pogodio Tursku i Siriju, kaže da zemljotresi nastaju kada se jedna od ploča koja je teža podvlači pod drugu, kada se akumulira ogromna količina energije.
„Intenzitet zemljotresa zavisi i od dubine na kojoj se dešava. Ovaj je bio plitak, samim tim i energija se mnogo brže oslobodila i došla na površinu. Zavisi i od sastava stena, sklopa područja. U ovom slučaju, to je išlo u pravcu da bude veoma jak“, objašnjava Milovanović.
Oko 22.000 potresa 2022. godine, registrovano je u anadolijskoj regiji. Na pitanje da li je moglo da se predvidi da će zemljotres u Turskoj i Siriji biti jak, Milovanović je naveo da je taj prostor „osinjak“, odnosno područje prema geološkoj građi predviđeno za zemljotrese.
„Tu su se dešavali i dešavaće se veliki broj zemljotresa. To je očekivano. Ostaje samo nemogućnost predviđanja, kada i kom delu će se zemljotres dogoditi. Nalazimo se u alpsko-himalajskom pojasu, koji kreće od nas, pa ide preko Beograda, Grčke, Turske do Himalaja. Tamo je intenzivnija tektonska aktivnost“, navodi Milovanović.
Naglašava i da se zemljotresi ne mogu sprečiti, ali se mogu očekivati, ne znajući kada i sa kojim intenzitetom. „To su velike i zahtevne priče, angažovanje ogromnog broja ljudi, velikih instrumentarija. Reč je o prostorima koji se protežu hiljadama kilometara. Nemate mogućnost da merite akumulaciju energije, ali imate indirektne pokazatelje“, kaže Milovanović za RTS.
Ističe da je važno da se informišemo kako da se ponašamo u slučaju zemljotresa, kao i da prostor u kome živimo bude zaštićen od takvih potresa.
Turska je vrlo rizično područje. U zemljotresu 1999. godine, poginulo je 18.000 ljudi. Na pitanje da li se na tom području sada može očekivati još zemljotresa, Milovanović kaže da se prema statističkim podacima, najčešće dogodi jedan jak potres, a nakon toga se smiruje.
„Dogodi se da se nekada ponovi, ne mnogo puta, ali uglavnom akumulirana energija traži odgovarajuće vreme. Ona će sada da se opusti, ploča je sada kleknula, predahnula. Suština je da će broj ljudi i nastadalih biti mnogo manji, ako o tome vodimo računa. Treba imati u vidu da je taj prostor dosta skromnog standarda“, kaže Milovanović.
Ističe da na Balkanu ima razloga za brigu zbog ove seizmičke aktivnosti, ali da je reč o velikoj nepoznanici. „Oslobodila se velika količina energije. To nije prostor koji se može definisati auto-putem ili granicom od 100 metara. To su stotine kilometara. Nije to homogeno tlo, vrlo je složeno“, ističe Milovanović.
Prema njegovim rečima, preventiva je da u svakom trenutku budemo spremni, da znamo kako ćemo da se ponašamo za vreme zemljotresa, kao i da živimo u što bezbednijem prostoru.
„Na našem prostoru, dešavali su se zemljotresi jačine između pet i šest jedinica Rihtera, koji su pravili velike probleme“, navodi Milovanović, zaključujući da je za te slučajeve najvažnije da se pripremimo, edukacija, kao i odgovornost.
IZVOR: RTS, B92: FOTO: AP
