Nacionalna anketa sprovedena u Sjedinjenim Državama pokazuje da je iskrenost u poštovanju mera u prve dve godine pandemije kovida 19 bila na prilično niskom nivou.
Nešto više od 40 odsto od 1.733 odrasla ispitanika priznalo je da je prekršilo pravila karantina ili prećutalo da ne preduzima preventivne mere za smanjenje širenja virusa.
Četvrtina ispitanika rekla je osobama sa kojima je bila u kontaktu – ili nameravala da bude – da preduzima više mera predostrožnosti da izbegne zarazu SARS-KoV-2 nego što je to stvarno činila.
Pored toga, 22,5 odsto priznalo je da je prekršilo pravila karantina, a 21 odsto izbegavalo je testiranje na kovid 19 čak i kada su sumnjali da ga možda imaju.
Prilikom ulaska u ordinaciju, 20 odsto onih anketiranih reklo je da su propustili da navedu da li misle da imaju ili znaju da imaju virus.
Zašto nisu hteli da kažu istinu
Postoji više razloga koje su ispitanici naveli zašto su bili neiskreni i nisu poštovali mere.
Neki su prosto želeli da „normalno“ žive. Drugi su pak, smatrali da imaju pravo da se ponašaju po svom slobodnom nahođenju ili su smatrali da su podaci o njihovom zdravstvenom stanju njihova privatna stvar.
Mnogi su naveli da su se pridržavali uputstava neke javne ličnosti kojoj veruju, bilo da je u pitanju političar, naučnik, voditelj vesti ili slavna ličnost.
Kada su zahtevi za vakcinacijom kasnije uvedeni u većini američkih država i u preduzećima, mnogi ispitanici su priznali da su lagali o svom vakcinalnom statusu.
Kao razloge za ovo su navodili: „Nisam verovao da kovid 19 postoji“, „Nisam mislio da je kovid 19 tako opasan“, „Nisam želeo da neko sudi ili misli loše o meni“ i „Zato jer mi je bilo potrebno kako bih mogao da pohađam nastavu na fakultetu“.
Ako polovina laže, onda mere ne pomažu
„Pojedini ljudi misle da ako jednom ili dvaput slažu o svom statusu u pogledu kovida 19 da to nije ništa strašno“, navodi dr Andžela Fagerlin koja se bavi javinim zdravstvom na Univerzitetu Juta. „Ali ako, kao što naša studija pokazuje, skoro polovina nas to radi, to je značajan problem koji doprinosi produženju pandemije“.
Cilj ankete je bio da se otkrije u čemu su možda Sjedinjene Države pogrešile kada je reč o suočavanju sa pandemijom kovida 19, a jedan od autora, Alister Torp, u video-snimku u kome objašnjava rezultate studije, navodi da postoje sistemski faktori koji utiču na nepoštenje i neusaglašenost u javnosti.
Pandemija kovida pokazala je svetu koliko je važno sprovesti jasne, dosledne i ostvarive mere javnog zdravlja. Takođe je neophodno osigurati da javnost razume posledice ako se ove mere ne poštuju.
Konfuzne mere
Američka vlada se po izbijanju pandemije koronavirusa ponašala na sasvim drugačiji način. Trampova administracija je 3. februara 2020. proglasila vanredno stanje u oblasti javnog zdravlja. Do 13. marta, širenje novog koronavirusa je proglašeno za vanrednu situaciju u zemlji i uvedena je zabrana putovanja za nerezidente koji lete iz Evrope.
Dva meseca, od kraja aprila do kraja juna, Radna grupa Bele kuće za koronavirus nije održala konferenciju za novinare.
U tom periodu, uvođenje obaveznog testiranja i karantina je prepušteno administracijama pojedinačnih država, a u mnogim slučajevima naredbe o ostanku kod kuće bile su pre sugestija, a ne obaveza.
Jedan od najvećih problema bio je nedostatak finansijske pomoći za one koji nisu mogli da rade od kuće. Poslodavci u Sjedinjenim Državama, takođe, nisu bili dužni da plate bolovanje, zbog čega su mnogi zaraženi morali da idu na posao kako bi dobili platu.
Pod ovim uslovima, nepriznavanje da su pozitivni na kovid sigurno nije bilo uzrokovano nedostatkom brige za druge ili borbe za lične slobode.
Na primer, 38 procenata ispitanika reklo je da ne mogu da izostanu s posla da bi ostali u karantinu. Isto tako, 33 procenta ispitanika reklo je da je prekršilo karantin jer su bili zbunjeni pravilima vezanim za kontakte sa drugim ljudima.
Zašto su ovi rezultati važni
Činjenica da mnogi ispitanici nisu smatrali da je kovid teška bolest takođe ukazuje na prekid komunikacije između stručnjaka i javnosti koji svakako treba ukloniti u nekim sličnim situacijama u budućnosti.
Uzorak koji je obuhvaćen anketom nije u potpunosti reprezentativan za celu teritoriju Sjedinjenih Država, ali je jedan od najvećih na kome je sprovedeno istraživanje na ovu temu do sada. Naravno, postavlja se i pitanje koliko se može verovati ispitanicima u anketi koji već priznaju da su lagali i u prošlosti, ali nalazi upućuju da je iskrenost ozbiljan izazov za javno zdravlje za šta bi trebalo da se nađe rešenje kako u Americi, tako i u drugim zemljama.
„Takođe se naglašava važnost da zvaničnici javnog zdravlja, kreatori politike i medijske ličnosti razvijaju poverenje i angažuju se u merama javnog zdravlja kako bi se smanjila pojava, a samim tim i uticaj, lažnog predstavljanja i nepridržavanja mera“, zaključuje istraživački tim.
IZVOR: RTS FOTO: LYRICAL WORLD
