Anastazija Hristova je rođena u Skoplju, u Makedoniji gde je detinjstvo provela sa svojom porodicom. Kako je često još od detinjstva bila u kontaktu sa američkom kulturom kroz muziku, filmove i serije poželela je da poseti ovaj kontinent. Sa godinama njena želja da poseti Ameriku je stalno rasla, pa je tražila način da to uradi putem obrazovanja. Stekla je Internatitonal Baccalaureate diplomu, u gimnaziji NOVA International Schools, koja joj je otvorila vrata ka svetu.
Anastazija Hristova je školu u Skoplju završila sa najboljim ocenama i rešila da konkuriše na jednom od većih američkih univerziteta, DePaul University u Čikagu. Dobila je i stipendiju za školovanje u Americi zahvaljujući svom angažovanju u različitim školskim sekcijama i vananstavnim aktivnostima.
Anastazija, reci nam nešto više o tvojim studijama na fakultetu DePaul University u Čikagu?
Ja sam Univerzitet DePaul u Čikagu upisala 2018. godine kada sam i došla u Ameriku. Po meni, ovaj univerzitet je odličan jer u sklopu njega imamo različite fakultete tipa Colleges of Communication, Computing and Digital Media, i the College of Law pa svako može lako da pronađe za sebe smer koji mu odgovara. Ja sam odabrala Colleges of Communication, fakultet za komunikacije koji je treći najbolji fakultet u Čikagu. Oduvek sam želela da se bavim odnosima s javnošću i marketingom tako da sam znala koji fakultet želim da upišem. Imala sam sreće da su svi moji profesori na fakultetu ljudi koji su poslovno ostvareni u struci, koji su dostigli vrh svoje karijere i posvetili se profesuri. Tako sam imala prilike da učim od najboljih stručnjaka jer nije učenje samo iz knjiga, već i kroz različite projekte i istraživanja koja vas stavljaju u realne situacije na tržištu. Moj uspeh na fakultetu je bio krunisan ove godine kada je najveća organizacija za marketing American Advertising Federation, odabrala mene kao jednu od 50 najboljih studenata marketinga u celoj Americi. Kao jedna od odabranih studentkinja, imala sam mogućnost da prisustvujem četvorodnevnom događaju na kome sam se susrela za liderima iz Amazona, Facebook-a, Snapchat-a, i mnogo drugih kompanija.
Da li ti je bilo teško da postigneš sve obaveze na fakultetu i da li si bila uključena u neke vannastavne aktivnosti?
POVEZANE VESTI
Studiranje mi nije bilo teško, učila sam bez problema i fakultet završila sa najboljim ocenama. Pored studiranja bila sam i predsednik jedne studentske organizacije za marketing gde sam omogućila studentima sa mog fakulteta da se povežu sa agencijama i upoznaju bolje sa svojim budućim poslom. Ja sam predstavljala jednu vezu u komunikaciju između studenata i vlasnika firmi i omogućvala sam im da se povežu. Takođe, inspirisana sopstvenim iskustvom kao student koji je iz Skoplja dosao u Ameriku na studije, kasnije sam radila kao savetnik u Study Abroad department na fakultetu gde sam pomagala studentima da odaberu programe za kratkoročno studiranje van Amerike. Savetovati studentama da napuste svoju komfornu zonu i da studiraju u u inistranstvu je bilo veoma prijatno iskustvo jer sam i ja bila u njihovoj koži pre nego što sam došla na studije u Ameriku. Zbog odličnog uspeha i angažovanja u vannastavnim aktivnostima, bila sam jedina na svom smeru, Odnosi sa javnošću i marketing, i dobila nagradu za „Izuzetna dostignuća i liderske sposobnosti.“
Koliko ti je to angažovanje kroz fakultet pomoglo dalje u karijeri?
Pomoglo mi je dosta da se izgradim kao ličnost, da poboljšam svoje komunikacione veštine, svoj javni nastup i liderske sposobnosti. U radu sa studentima ja sam naučila da nađem tu zlatnu sredinu, da im budem vođa, ali u komunikaciji uvek prijatna i ljubazna da ih inspirišem svojim primerom, da im budem mentor i vodim ih kroz te pripreme za fakultet. To ovde jako cene i te veštine zovu soft skills. Što se posla tiče, najviše su mi pomogli profesori jer sam se trudila da se istaknem u toku studiranja dobrim ocenama, znanjem i pokazala sam veliko interesovanje za materiju. Tako sam dobila brojne preporuke svojih profesora a oni koju su još uvek radili u nekoj firmi su mi pomogli da se povežem sa agencijama i dobijem priliku da radim i kroz praksu utvrdim svoje znanje.
Koliko se sistem školovanja razlikuje u Americi u odnosu na školovanje na Balkanu?
Ja sam provela dosta godina školovanja u našem obrazovnom sistemu i mogu reći da je njegova prednost to što vam otvori oči i imate prilike da učite i saznajete o celom svetu. Na primer, kada u školi učite istoriju ili geografiju vi učite istoriju i geografiju celog sveta. U Americi je to drugačije, ovde u školama uče uglavnom samo o svom kontinentu tako da je školski sistem u tom pogledu ograničen. Sa druge strane kod nas se učenje više svodi na knjige gde se često uči napamet i tako se vrednuje vaše znanje. Naravno, ja sam i na fakultetu u Americi učila iz knjiga i morala da se spremim za testove ali nije bila poenta da napamet učimo neke statističke brojke ili datume nego smo na osnovu nekoliko odrađenih lekcija dobijali konkretne projekte u kojima smo mogli da primenimo znanje na praktičan način. To je upravo ono što mi se više dopada u američkom obrazovnom sistemu, to što ti kroz razne aktivnosti, projekte i zadatke omogućavaju da sam naučiš ili primeniš stečeno znanje umesto da ti sve serviraju na gotovo. Čak iako neko nakon studija ne nađe praksu, sami časovi na fakultetu i odrađeni projekti mogu da budu odličan pokazatelj vašeg znanja i možete ih navesti u svojoj biografiji kao praksu. Već na predavanjima te spremaju za stvarni posao i tržište kakvo te zaista čeka u struci. Mislim da je to bitna razlika u šklolskom sistemu u Americi u odnosu na Balkan.
Anastazija, ti si diplomirala i uspešno završila studije. Šta je ono što te zadržalo da ostaneš u Americi i da li sebe u budućnosti vidiš tamo?
Zadržala me želja da se dalje usavršavam i postanem profesionalac u svom poslu. Mislim da ovde u Čikagu imam mnogo veće mogućnosti za učenje i napredak u karijeri i to je glavni razlog mog ostanka. Takođe, kroz studiranje sam upoznala mnogo ljudi, stekla brojne prijatelje i to je pomoglo da se u Čikagu osećam kao kod kuće. Mislim da ovde u Americi imam mnogo više mogućnosti da radim posao koji volim, da se razvijam kao ličnost da napredujem u poslu i postanem profesionalac u svojoj struci. Komunikacije i marketnig su nešto što me ispunjava i nije mi bilo teško da učim i radim na sebi ne bi li postigla uspeh i ostvarila svoj američki san. Pored toga, ja trenutno radim za jednu internacionalnu markting agenciju koja se zove „VMLY&R“ kao Client Engagment Intern. To znači da vodim tim od 10 ljudi i predstavljam vezu između klijenta i mog kreativnog tima u cilju izvršenja zadataka. Na primer, klijenti se obraćaju meni sa željom na nešto izreklamiraju, novi proizvod ili uslugu onda se ja konsultujem sa svojim kreativnim timom i pokušavam da dogovorim tako da projekat bude završen u roku koji odgovara klijentu. Moj posao je zanimljiv, kreativan zahteva dobru organizaciju i veštine pregovaranja. Za sada planiram da ostanem u Americi i steknem ovde što više iskustva u poslu ali i da upišem master studije. Ne isključujem mogućnost da radim i za neku domaću kompaniju ukoliko svojim znanjem i iskustvom mogu da doprinesem i pomognem rado bih privatila i takvu ponudu.
Sa obzirom da imaš dosta prijatelja, vršnjaka i u Skoplju da li možeš da napraviš poređenje kakav je studentski život u Americi a kakav na Balkanu?
Nijedna žurka u Čikagu ne moće da zameni kafansko veče na Balkanu, bilo da je u pitanju Makedonija, Srbija ili neka druga država. Što se provoda tiče, socijalni život na fakultetu je sveden na kućne žurke i ćaskanje sa prijateljima. Većina od tih žurki na kampusu su organizovane od socijalnog društva nazvanog Fraternities and Sororities. Članstvo u toj grupi je meni omogućilo da u velikoj meri proširim krug prijatelja i prisustvujem na mnogim sportskim takmičenjima, tematskim zabavama i filantropiskim dešavanjima. Na Balkanu nema potrebe za sličnim organizacijama, jer smo mi više druželjubivi i otvoreni za komunikaciju i druženja sa kolegama a i koncept studiranja nam to omogućava. Generalno, provod u Čikagu je sjajan, ima toliko mesta sa domaćom muzikom i često se organizuju kafanske večeri, ali ipak, kada je u pitanju zabava, žurka i provod prednost dajem Balkanu.
Da li bi mladima sa Balkana preporučila da studiraju u Americi?
Naravno, svima bih preporučila da dođu ovde i upišu neki od brojnih univerziteta. Ukoliko želite akademsku izvrsnost, fleksibilni sistem obrazovanja, kulturnu raznolikost i energičan studentski zivot na kampusu, onda toplo preporučujem mladima da apliciraju na Američkim univerzitetima. Kada ste bačeni u nepoznato okruženje, to je izazov koji omogućava da procvetate. Iako se morate prilagoditi životu u drugoj zemji, izgradićete snagu i otpornost. Kad napravite taj prvi veliki korak, onda će vam svaki drugi biti mnogo lakši.
Anastazija Hristova je mlada devojka koja u Čikagu živi svoj američki san kroz učenje, rad na sebi i kreativan posao. Ukoliko ste i vi mladi i ambiciozni, ukoliko želite da se prijavite i pokušate da studije nastavite u Americi, Anastaziju Hristovu možete zapratiti preko njenog Instagram profila i od nje dobiti više informacija o školovanju u Americi.
PIŠE: MARINA VUČKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
