Amerikanci troše više na zdravstvenu negu nego bilo koja druga zemlja, a ipak imaju najniži životni vek među bogatim državama.
Ključni razlozi leže u jedinstvenim karakteristikama njihovog sistema, od nagrađivanja specijalista po procedurama, do visokih administrativnih troškova i nedostatka transparentnosti cena.
- Nema ograničenja cena
Bolnice i specijalisti u SAD zarađuju mnogo više nego u drugim zemljama, a pacijenti uživaju više privatnosti i komfora, što povećava troškove. - Plaćanje po uslugama, a ne po ishodima
Doktori i bolnice se nagrađuju na osnovu broja testova i procedura, a ne na osnovu uspešnosti lečenja, što podstiče prekomerno trošenje. - Veće zarade specijalista
Specijalisti poput kardiologa i onkologa dobijaju znatno više nego lekari opšte prakse, čime se zanemaruje prevencija bolesti. - Visoki administrativni troškovi
Do 25% zdravstvenih troškova otpada na administraciju, uključujući složene procese autorizacije i nedovoljnu digitalnu povezanost između sistema. - Skrivena cena usluga
Pacijenti često nemaju uvid u stvarne troškove testova i procedura, što otežava poređenje cena i planiranje troškova. - Visoke cene lekova
Amerikanci plaćaju više za lekove nego bilo gde u svetu, zbog nedostatka ograničenja cena. Na primer, cena Ozempica u SAD je 969 dolara, dok je u Kanadi 155 dolara. - Uticaj privatnog kapitala
Investitori iz privatnog sektora sve češće preuzimaju bolnice i specijalističke prakse, povećavajući cene i smanjujući dostupnost usluga.
Visoki troškovi zdravstvene nege uzrokovali su frustraciju javnosti, što se dodatno pogoršava nedostatkom transparentnosti i nepravednim sistemom nagrađivanja.
IZVOR: USATODAY I FOTO: PIXABAY
