Sjedinjene Države obeležavaju Dan Martina Lutera Kinga mlađeg, odajući priznanje afroameričkom pastoru međunarodno poznatom kao simbol građanskih prava.
Uspon Martina Lutera Kinga mlađeg kao lidera za građanska prava počeo je 1955. godine kada je predvodio akciju za desegregaciju javnih autobusa u saveznoj državi Alabami. Nastavio je da vodi miroljubive nacionalne pokrete koji su se zalagali za jednaka prava.
Godine 1964. King je dobio Nobelovu nagradu za mir i iste godine američki predsednik Lindon Džonson potpisao je Zakon o građanskim pravima, a sledeće godine i Zakon o pravu glasa. Tim zakonima je zabranjena rasna segregacija na javnim mestima, kao i diskriminatorna pravila koja su sprečavala crnce da glasaju.
“Sanjam da će moje četvoro dece jednog dana živeti u zemlji u kojoj neće biti ocenjivani po boji kože, već po karakteru”, jedna je od poruka Martina Lutera Kinga.
Brojni lideri za građanska prava kažu da je Kingova borba da obezbedi jednaka prava glasa i danas bolno relevantna.
“Ono što je dr King govorio je – dajte nam glasački listić da biramo sudije koje će biti pravedne. Dajte nam glasački listić kako bismo mogli da izaberemo predstavnike koji će nositi naš glas napred. Dajte nam glasački listić da bismo mogli da biramo ljude koji će razumeti šta bi trebalo da bude program krivičnog pravosuđa“, kaže Šerilin Ajfil, predsednica Udruženja za unapređenje položaja pripadnika manjinskih zajednica.
Predsednik Džozef Bajden i potpredsednica Kamala Haris odali su počast na grobu Martina Lutera Kinga mlađeg, u saveznoj državi Džordžiji, gde je Bajden govorio o trenutnoj nacionalnoj debati o biračkim pravima.
“Nije to samo ovde u Džordžiji. Samo prošle godine, 19 država nije samo predložilo, već je usvojilo 34 zakona kojima se napada pravo glasa. Postoji skoro 400 dodatnih zakona koje su republikanski članovi zakonodavnih tela pokušali da usvoje. Više se ne radi o tome ko će da glasa. Radi se o otežavanju glasanja. Radi se o tome ko treba da prebroji glasove i da li se vaš glas uopšte računa“, naglasio je Bajden.
Republikanci odbacuju Bajdenove kritike i ističu da žele da zaštite, a ne ograniče glasanje u Americi. Oni takođe kažu da su zabrinuti zbog predloga za promenu pravila Senata kako bi se usvojio novi nacionalni zakon o glasačkim pravima bez podrške republikanaca.
King je ubijen 1968. Ali, decenijama kasnije njegove čuvene reči i dalje inspirišu mnoge da nastave da rade za rasnu pravdu, pitanje koje ostaje centralni deo američkog nacionalnog dijaloga.
IZVOR: VOA I FOTO: EDUKACIJA
