Nevena Ristić je diplomirana novinarka iz Subotice, sa prebivalištem u Hjustonu, država Teksas. Lično suočena sa poteškoćama koje nosi promena sredine, kulturološke razlike i odlazak na drugi kontinent, došla je na ideju da drugima olakša adaptiranje i objasni sve procese kroz koje je ona prošla.
Vlasnica je bloga „Američki san“, gde je ujedinila sve proverene informacije kojima raspolaže, prikupila je iskustva ljudi koji su prolazili kroz isto i želi pomoći drugima da ostvare svoj američki san. Blog sadrži puno korisnih saveta i smernica za lakši život, od najkorisnijih aplikacija, dobijanja Zelene karte, obrazovanja, kako uštedeti.
Tvoj sajt danas mnogima olakšava život u Americi. Kako si došla na ideju da osnuješ blog Američki san?
Poželela sam da ljudima olakšam pristup jasnim i tačnim informacijama na srpskom jeziku, za kojima sam i sama tragala, a nije ih bilo. Svi ljudi koji dođu u Ameriku ili žele da dođu, uglavnom prolaze kroz iste faze i muče ih slična pitanja. Kroz razgovor sa mnogim ljudima, dolazila sam do velikog broja informacija, prikupljala sam puno korisnih saveta, zatim sam ih proveravala i postavljala na svoj sajt. Želela sam da sve što znam ujedinim na jednom mestu.
Ti nisi imala puno vremena za sanjarenje, sa obzirom na to da se tvoja selidba desila neplanirano. Kako je došlo do tvog odlaska u Ameriku i da li si ostvarila svoj san?
Ja sam u Ameriku došla nepripremljena i to kada sam najmanje očekivala. Tokom studija sam se raspitivala šta je sve potrebno kako bih otišla, bilo je tu puno zahteva koji nisam mogla ispuniti, tako da sam odustajala od odlaska. Nisam dobijala relevantne i prave informacije kako stvarno mogu otići, pa mi je sve to izgledalo nedostižno. Kada smo dobili bebu, moj suprug je bio u Africi i mi smo se pripremali da odemo tamo. Međutim, dobio je novi posao u Americi, pa se plan promenio. Od američke vize u pasošu do dolaska na kontinent imala sam svega dve nedelje. Tako da sam nespremna otišla i nadala se najboljem. Teško je bilo otići u drugu zemlju sa bebom, otići u nepoznato, posebno jer je suprug dosta vremena provodio na poslu. Zamišljala sam da je cela Amerika urbana kao Njujork, koji inače još uvek nisam obišla. Nisam još u potpunosti ostvarila svoj san, ali jesam velikim delom.
Na tvom sajtu postoji dosta korisnih informacija o dobijanju američke vize. Naši ljudi uglavnom odlaze kako bi zaradili i ostvarili se na poslovnom planu sa ciljem da dobiju Zelenu kartu i postanu američki državljani. Koje vize postoje i kako doći do Zelene karte?
U svakom slučaju, najbolji položaj u Americi je kada poseduješ Zelenu kartu. Zato i kažem da je prvi korak prepoznati vizu za koju želiš da apliciraš. Vize se dele na iseljeničke i neiseljeničke. Iseljeničke vize su vize koje „garantuju“ Zelenu kartu. Tipovi neiseljeničkih viza su radna, studentska, turistička i poslovna. Za turističke posete nema bolje vize od turističke i svaka viza treba da se koristi u svoju svrhu. Načini dobijanja Zelene karte su: putem lutrije, sklapanjem braka sa američkim državljaninom, ukoliko je neko iz porodice američki državljanin pa aplicira za tebe, preko posla odnosno ako te kompanija sponzoriše. Mogućnost za dobijanje Zelene karte imaju i nagrađeni slikari, glumci, sportisti. Više o ovoj temi možete pročitati na mom blogu pod nazivom ,,Koraci do američke vize“.
Imala si dosta sagovornika sa zanimljivim pričama. Koja životna priča je ostavila na tebe najjači utisak?
Svako ko je ostvario svoj san, morao je imati želju da ostvari nešto za njega veliko. Niko nije poklekao pred izazovima i odustao, već težio ka ostvarenju svog cilja. Ovde ljudi moraju zaboraviti na žaljenje i kukanje, što je tipično za naš narod. Moraš ostvariti sve sam, ne može niko umesto tebe, već se moraš izboriti za sve. Najjači utisak je ostavio Milanov američki san, jer je priča mog kuma. Znam tačno koliko se borio da dođe u Ameriku i šta je sve prošao, a danas je uspešan investicioni bankar. Otišao je kao fudbaler, dobio sportsku stipendiju i upisao studije u Americi. Svoj uspeh je izgradio uz puno rada i truda, sa verom u sebe.
Kakvo je tvoje mišljenje o školstvu i uopšte obrazovanju u Americi?
Jako puno sam istraživala o obrazovanju u Americi, sa obzirom na to da informacije dolaze iz različitih izvora, teško je odrediti koje uzeti za relevantne. Ovde postoje velike socijalne razlike. Obrazovanje jako zavisi od grada do grada, kao i od školskog distrikta. Velika je razlika gde se školuješ. Moja ćerka trenutno ide u jednu od boljih škola u Hjustonu. Ali mi se ne sviđa što na ocenu škola utiče finansijski status roditelja, kao i zastupljenost rase, odnosno različitosti. Najbolje fakultete mogu upisati samo deca koja dolaze iz dobrih škola. Sve se vrti oko novca. Informacije igraju ključnu ulogu za uspeh, ljudi se moraju dobro raspitati pre nego što upišu dete u školu ili se opredele za neki fakultet.
Svedoci smo pandemije koja je pogodila ceo svet i u velikoj meri promenila živote ljude. Kako trenutno izgleda socijalni život u Americi u doba korone?
Ljudi su podeljeni na one koji se čuvaju i ne kreću nigde do onih koji se ponašaju kao da se ništa ne dešava. Ali ni u jedan lokal ne možeš ući bez maske, tako je od početka pandemije. Što se tiče mera zaštite, prošlog vikenda smo se baš prošetali po Hjustonu i svaki parking restorana je bio pun, ljudi čekaju i do pola sata kako bi ušli u restoran. Njima je u kulturi da jedu napolju, tako da su svakodnevno u restoranima. Ipak, nema masovnih dešavanja, nema koncerata, svuda je ograničen broj ljudi. Čak i zabavni parkovi u Orlandu, kao što su Universal i Disney World, rade u smanjenim kapacitetima, i to određenim danima. Jako puno ljudi je ostalo bez posla, pogotovo oni na najnižoj socijalnoj lestvici. Rekla bih da je svako ko je mogao da ostane bez posla, nažalost i ostao. Mnogo lokala je propalo i dosta biznisa je zatvoreno do daljnjeg. U svakoj državi i gradu veliku ulogu pored guvernera ima i državni sudija, odnosno sudska vlast.
Kakvu poruku bi uputila našim ljudima koji još uvek nisu ostvarili američki san?
Moraju dobro da osveste koji je njihov američki san, jer je velika razlika da li ti je želja da samo dođeš i vidiš ili i da živiš u Americi. Važno je i da čuju druge ljude, tuđa iskustva, kao i sugestije šta treba ili šta mogu da promene. Naši ljudi su uglavnom malo konzervativniji i neretko žele da čuju komentare drugih ljudi. Međutim, treba biti otvoren i poslušati. Ne svakoga naravno, ali ako je neko uspeo u nečemu, sigurno zna bolje od onog koji još nije uspeo. Ako im ne ide onako kako su zamislili, očigledno je da nešto rade pogrešno, treba što više da komuniciraju i da budu što otvoreniji. Samopouzdanje je ključ do ostvarenja sna, kao i raspolaganje korisnim i tačnim informacijama.
O tvom blogu se pisalo u mnogim domaćim medijima, dobila si puno pohvala i pozitivnih komentara. Kakvi su planovi za dalje?
Upravo sam završila Ebook, odnosno elektronsku knjigu, koja je namenjena svim našim ljudima koji dolaze u Ameriku sledeće godine. Predstavlja vodič za prvu godinu u Americi i daje odgovor na sva pitanja koja sam dobila u protekle dve godine – kako naći stan, kako naći posao, kako kupiti auto, koliko novca je potrebno za početak, šta spakovati u kofer, kako pronaći ekipu, kako se uklopiti. Ovaj Ebook će uskoro biti pušten u prodaju i baš se radujem što će čitaoci imati sada sve ono što niko nije imao na svom početku – jasne i korisne informacije koje pružaju najbolju podršku. Znam da je koristan, jer mi je prijatelj nakon čitanja rekao da ni posle 12 godina u Americi mnogo toga nije znao.
Nevenin cilj je da pomogne našim ljudima da ostvare svoj američki san. Njen savet je da je ostvarenje sna moguće ukoliko slede prave korake i ne odustaju od svog cilja. Dinamične, zanimljive i inspirativne priče na njenom blogu dokazuju da sasvim obični ljudi mogu ostvariti san u „obećanoj zemlji“.
PIŠE: ANRIJANA ŽIVANOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
