Globalna energetska kriza izazvana sukobima na Bliskom istoku donosi neočekivani finansijski vetar u leđa Rusiji, koja bi već u aprilu mogla da udvostruči prihode od ključnog poreza na naftu – na čak $9 milijardi.
Prema procenama agencije Reuters, rast cena energenata direktna je posledica poremećaja u snabdevanju, posebno zbog zatvaranja Ormuškog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih naftnih pravaca. Ova situacija značajno je povećala cenu ruske sirove nafte tipa Ural, koja je u martu dostigla prosečnih $77 po barelu – znatno iznad planiranog nivoa.
Budžetski sistem Rusije funkcioniše po jasno definisanom pravilu: prag cene nafte trenutno iznosi oko $59 po barelu. Kada je cena iznad tog nivoa, višak prihoda puni Nacionalni fond blagostanja, čime država dodatno jača finansijsku stabilnost. Prema izveštajima Bloomberg-a, upravo ovakav scenario sada omogućava Moskvi da ublaži posledice ranijih sankcija i finansijskih pritisaka.
Pre izbijanja krize, ruska nafta se prodavala po nižim cenama zbog zapadnih ograničenja i popusta koje je Kremlj bio primoran da nudi kupcima. Međutim, nova geopolitička realnost promenila je odnos snaga na tržištu, donoseći Rusiji značajne prihode u kratkom roku.
Ipak, stručnjaci upozoravaju na oprez. Trenutni rast cena smatra se privremenim, jer istorija pokazuje da tržište nafte brzo reaguje i stabilizuje se nakon kriza. Uprkos tome, ova situacija odlaže odluke o promeni budžetskih pravila i dodatno komplikuje dugoročno planiranje.
Dok svet trpi posledice energetske nestabilnosti, Rusija trenutno izvlači maksimum iz novonastalih okolnosti.
IZVOR: B92, FOTO: PIXABAY
