Američke Federalne rezerve (Federal Reserve – Fed) sve otvorenije priznaju da su njihove odluke iz prethodnih godina doprinele rastu ekonomske nejednakosti u SAD – i da ne postoji jednostavno rešenje za problem koji ekonomisti nazivaju „K-ekonomija“, u kojoj bogati postaju bogatiji, dok veliki deo stanovništva zaostaje.
Kako analizira Bryan Mena, ključni izazov danas nije samo inflacija ili kamatne stope, već duboki jaz između onih koji su profitirali od niskih kamata i rasta tržišta, i onih koji od toga nisu imali gotovo nikakvu korist.
Ko je profitirao od odluka Fed-a
Tokom pandemije, Fed je drastično snizio kamatne stope kako bi stabilizovao ekonomiju. Milioni Amerikanaca, naročito imućniji slojevi društva, iskoristili su te uslove da zaključe stambene kredite sa izuzetno niskim kamatama. Prema podacima Fannie Mae, oko 20% vlasnika kuća i dalje ima hipotekarne kredite sa kamatom nižom od 3%.
Osim nižih mesečnih rata, ti građani su dodatno uvećali bogatstvo kroz rast vrednosti nekretnina. Istovremeno, američko tržište akcija beleži treću godinu snažnog rasta, podstaknuto investicijama u veštačku inteligenciju (AI), što je dodatno uvećalo imovinu onih koji imaju značajne portfolije.
Ko je ostao po strani
S druge strane, domaćinstva sa nižim prihodima, koja ređe poseduju nekretnine i manje ulažu u akcije, ostala su bez takozvanog „wealth effect“ efekta. Prema podacima Federal Reserve Bank of Atlanta, rast zarada najsiromašnijih Amerikanaca tokom 2025. godine bio je sporiji nego kod najbogatijih slojeva.
Troškovi života i pristupačnost osnovnih potreba postali su jedno od ključnih pitanja za građane, ali i političku elitu. Iako je predsednik Donald Trump u poslednjem obraćanju pokušao da umanji taj problem, ankete pokazuju da je zabrinutost zbog troškova života sve izraženija.
Fed priznaje ograničenja
Zvaničnici Fed-a priznaju da ne mogu lako da poprave posledice „K-ekonomije“. Christopher Waller, guverner Fed-a, izjavio je sredinom decembra na Yale CEO Summitu da je situacija odlična za gornju trećinu populacije po prihodima, dok se donja polovina pita – „šta se zapravo dogodilo?“.
„Najbolje što možemo da uradimo jeste da stabilizujemo tržište rada i omogućimo da sigurnost zaposlenja i rast plata počnu da sustižu ostatak ekonomije“, rekao je Waller.
Slične poruke tokom godine slao je i predsednik Fed-a Jerome Powell, ukazujući na rastuću nejednakost kao jedan od najvećih dugoročnih izazova.
Uloga monetarne politike
Ekonomisti ističu da je rast nejednakosti bio nenamerna posledica monetarne politike. Fed je 2020. godine imao opravdanje da snizi kamatne stope gotovo na nulu kako bi sprečio kolaps tržišta rada. Te stope su ostale niske sve do marta 2022, kada je počelo agresivno podizanje kamata u borbi protiv inflacije.
Do tada je veliki deo Amerikanaca već „zaključao“ povoljne kredite. Prema procenama, oko četvrtine od približno 85 miliona vlasnika kuća u SAD uspelo je da zadrži ultra-niske kamate.
Ekonomista Oren Klachkin iz kompanije Nationwide navodi da koreni problema sežu još u 2008. godinu, kada su masovne intervencije Fed-a podigle cene akcija i nekretnina, stvarajući dugotrajan jaz između bogatih i siromašnih.
Zašto Fed nema jednostavno rešenje
Glavni alat Fed-a – referentna kamatna stopa – smatra se „tupim instrumentom“. Ona utiče na celu ekonomiju, ali ne može ciljano pomoći određenim grupama stanovništva. Iako je Fed u poslednje dve godine snizio kamate za ukupno 1,75 procentnih poena, efekti tog poteza nisu ravnomerno raspoređeni.
Predsednica Fed-a iz San Franciska, Mary Daly, poručila je da inflacija mora biti vraćena na cilj od 2%, ali da je jednako važno sprečiti slabljenje tržišta rada, jer se stvarni rast plata može ostvariti samo tokom dugotrajnih ekonomskih ekspanzija.
Stručnjaci ocenjuju da je najbolja strategija Fed-a da spreči rast nezaposlenosti i da održi stabilno tržište rada, dok se nada da će drugi faktori doprineti rastu plata i zapošljavanja.
Kako zaključuje Alexander Guiliano, investicioni direktor u Resonate Wealth Partners, za domaćinstva sa nižim prihodima veći rizik od inflacije predstavlja gubitak posla – nešto na šta Fed ima ograničen uticaj.
IZVOR: CNN I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
