Srbija je tokom 2024. godine izvezla ukupno 3.942 tone žestokih alkoholnih pića, u vrednosti od oko 2,5 milijardi dinara, odnosno približno 21 milion evra, pokazuju podaci zvanične statistike.
Najveći kupci srpske rakije i ostalih jakih alkoholnih pića i dalje dolaze iz regiona – pre svega Hrvatska, zatim Crna Gora i Bosna i Hercegovina – dok se sve veće količine plasiraju i na evropska i svetska tržišta.
Samo u Hrvatsku je tokom 2024. isporučena 851 tona kategorije „ostalih alkoholnih pića“, koja obuhvata voćne rakije dobijene bez destilacije vina ili komine grožđa. Vrednost ovog izvoza iznosila je 334,27 miliona dinara, a zanimljivo je da je godinu ranije u istu kategoriju otišlo gotovo dvostruko manje – 496 tona.
I pored rasta izvoza u druge države, Hrvatska je tokom 2023. i 2024. ostala najznačajnije pojedinačno tržište za ovu vrstu proizvoda.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz se prati prema Harmonizovanom sistemu (HS) klasifikacije, koja obuhvata širok asortiman alkoholnih pića – konjak, armanjak, brendi, grapu, rakije od vina i komine grožđa, kao i voćne rakije poput šljivovice, kruškovače i višnjevače, ali i arak, uzo, kalvados, tekilu i druga pića, navodi Biznis.rs.
Izvoz alkohola dobijenog destilacijom vina
U kategoriji pića proizvedenih destilacijom vina, u 2024. godini izvezeno je 961 tona u vrednosti od 373,14 miliona dinara. Najveći deo ponovo je završio u Hrvatskoj – 326 tona. Slede Crna Gora sa 228 tona i Bosna i Hercegovina sa 146 tona.
Među daljim destinacijama nalaze se Španija (96 tona), Severna Makedonija (67 tona), Bugarska (27 tona), Kina (19 tona) i Švajcarska (17 tona). U ostale zemlje izvoz je bio simboličan – u SAD je, na primer, otišlo samo osam tona.
Voćne rakije i ostala žestoka pića: najveći deo izvoza
Druga grupa proizvoda, koja obuhvata sve vrste voćnih rakija i sličnih pića, čini najveći segment izvoza – čak 2.981 tonu u 2024. godini, vrednih nešto više od dve milijarde dinara (oko 18 miliona evra).
I ovde je Hrvatska najveći kupac sa 851 tonom, dok slede Bosna i Hercegovina (389 tona) i Crna Gora (348 tona). Značajne količine poslate su i u Nemačku (199 tona), Slovačku (136 tona), Sloveniju (130 tona), Rusiju (124 tone), SAD (122 tone) i Holandiju (106 tona).
Ispod 100 tona izvezeno je u Bugarsku (77), Austriju (54), Australiju (52), Kanadu (43), Grčku (32) i Severnu Makedoniju (30). Najmanje količine otišle su u Poljsku (4 tone), dok su Letonija, Malta, Rumunija, Danska i Albanija uvezle po tri tone.
IZVOR: 24SEDAM I FOTO: PEXELS
