Najradosniji hrišćanski praznik, dan Hristovog rođenja, proslavljaju Srpska pravoslavna crkva i crkve koje poštuju julijanski kalendar.
Sedmog januara slavi se rođenje Isusa Hrista, Spasitelja koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh.
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
U pećini u Vitlejemu Marija je u slamu povila novorođenog Spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.
„U isto vreme, nad Zemljom Izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobična stoga što se nije kretala od istoka ka zapadu već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičjeg leta“, piše u jevanđelju.
Zvezdu su četrdeset dana pratila trojica mudraca, Kaspar, Baltazar i Melkior. Stigavši u Jerusalim, u vitlejemskoj pećini, nad kojom se zaustavila zvezda, poklonili su se detetu „kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja“.
Car Irod je, u strahu za svoj presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i novorođeni Isus. Prema jevanđelju, ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.
U Srbiji je ponoćnim liturgijama započela proslava Božića. Početak proslave Božića najavila su crkvena zvona, a na početku liturgije peva se Božićni tropar „Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš“.
Ponoćna liturgija u Hramu Svetog Save u Beogradu
U Hramu Svetog Save u Beogradu, najvećem pravoslavnom hramu u našoj zemlji, liturgiju je služio vikar patrijarha, episkop hvostanski Aleksej.
Patrijarh Porfirije služio je jutarnju božićnu liturgiju u Hramu Svetog Save.
Poslanica patrijarha Porfirija
„Mir Božji, Hristos se rodi“ poželeo je tradicionalno u Božićnoj poslanici Srpske pravoslavne crkve patrijarh srpski Porfirije.
Poglavar SPC je u poslanici istakao da je Božić praznik mira kada treba da prevaziđemo podele i pružimo ruku jedni drugima.
Patrijarh Porfirije je naglasio da je čovečanstvu danas više nego ikada pre potrebno da se vrati izvoru mira koji se ne nameće silom nego se otkriva u smirenju, u ljubavi koja „ne traži svoje“.
Kaže da ni krize našeg vremena, ni ratovi, ni gubitak poverenja, ne mogu biti konačna mera ljudskog života niti poslednja reč o čoveku.
Proslava Božića u krugu porodice
Pripreme za ovaj praznik počele su pre šest nedelja, Božićnim postom, pročišćenjem duha i tela. Zato su nezamislive svađe i rasprave na ovaj dan, pa posvađani treba da se pomire ili mirobože.
Praznik se provodi u krugu porodice, ne ide se u tuđe kuće. Dolazi jedino položajnik, osoba srećne ruke koja će porodici doneti sreću, zdravlje i napredak.
Od Božića do Bogojavljenja mrsni su dani, pa i sreda i petak, ali se uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio. Naš narod dane od Božića do Bogojavljenja zove „nekršteni dani“.
Po narodnom običajnom kalendaru, danas od svakog posla treba nešto započeti, da bi do sledećeg Božića „sve išlo od ruke“. Ne spava se, da se ne bi dremalo cele godine.
U vezi sa Božićem kod Srba postoje brojni, ali i različiti običaji. Međutim, pozdravljanje na ovaj praznik je svuda je isto:
Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
IZVOR: RTS I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
