Serija Porodica o tri dana u vili „Mir“ i hapšenju Slobodana Miloševića, koja je nedavno emitovana na RTS-u, izazvala je veliku buru. Da li je za nju bilo rano ili je ekranizacija naše bliske prošlosti došla u pravom trenutku?
Predsednik SPS-a Ivica Dačić smatra da ne postoji dovoljna istorijska distanca.
„Ovde je tragedija jedne porodice zloupotrebljena za lične promocije određenih ljudi koji su bili oko. To pokazuje serija Porodica“, ističe Dačić.
Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović kaže da do pre nekoliko godina nije bilo filma o Čerčilu, kao i da su Amerikanici snimili film o Kenediju 40 godina posle Dalasa.
„U Hrvatskoj se niko ni ne usuđuje da napravi kratku seriju o ključnim događajima iz novije hrvatske istorije i ulozi Franje Tuđmana“, poručuje Jovanović.
Već desetak dana traje polemika poput ove. Iz epizode u epizodu ne jenjava. Naprotiv. Za kreatora serije dve decenije od samog događaja – hapšenja Slobodana Miloševića, dovoljan su motiv da se upusti u snimanje. Na tu odluku, uticao je, priznaje, i svetski trend serija o istorijskim događajima. Osim toga, u njegovom fokusu ljudski odnosi.
„Na pokazivanju da ljudi za koje smo skloni, vrlo često, da ih mistifikujemo, a to su političari, su oni pre svega ljudi koji takođe mogu da reaguju vrlo instinktivno i intuitivno“, ističe Bojan Vuletić, reditelj serije.
I među istoričarima stav da je od prikazanog događaja prošlo dovoljno vremena. Serija Porodica ipak nikog ne ostavlja ravnodušnim.
„Jeste Aristotel napisao da umetnik ne treba da pravi greške u odnosu na istinu, ali mi znamo da je umetnost otišla tako daleko. Preovlađuje uverenje u istoriografiji da distanca više nije potrebna, nekada su se istoričari držali distance malo iz straha od totalitarnih režima, malo iz želje da dočekaju dokumente iz arhiva“, kaže istoričar Čedomir Antić.
Ne izostavljaju ni činjenicu da televizijske serije, filmovi ne mogu da zamene udžbenike iz istorije. Za neke, mnogo važnije pitanje – koju poruku smo dobili nakon pet epizoda?
„Vi dok gledate tu seriju ne znate ni zašto oni njega izručuju ni čemu sve to služi, vi imate jednog brilijantnog glumca koji prikazuje jednog simpatičnog čoveka i dobrog muža i oca i ljude koji govore kao na političkom govoru, a ne znate tačno zašto to rade“, navodi istoričar Predrag Marković.
Jedna od kritika je i zašto se autor odlučio da analizira samo poslednja 72 sata Slobodna Miloševića na slobodi. Za novinarku Ljiljanu Smajlović, ona ne stoji. Vidi je kao političku.
„Tu su ljudi koji su se uplašili ili da će neko da rehabilituje Miloševića ili da će neko da zaradi političke poene. Mislim da su to takve konsideracije kad ljudi počnu da se bune što ste napravili baš o hapšenju, što ne o izručenju, što o izručenju, a ne i Gazimetanu. To su obično kritike ljudi koje vode računa o političkoj koristi i političkoj šteti koja za njihove političke projekte može da proizađe“, naglašava Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika.
U danima emitovanja serije, ali i nakon toga, svedoci dešavanja iz vile „Mir“ davali su svoj osvrt. Njihova sećanja neretko se ne poklapaju.
„Sa mog stanovišta, kao novinara, radi utvrđivanja istine onoga što se dogodilo možda i korisno da serija iznervira protagoniste događaja i da oni kažu ma nije tako bilo sada ću ja da vam kažem kako je bilo“, dodaje Smajlovićeva.
Prvu igranu seriju o hapšenju bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića gledalo je u proseku dva miliona gledalaca po epizodi.
IZVOR: RTS I FOTO: RTS
