Dok je svaki peti građanin Crne Gore na ivici siromaštva, nekoliko hiljada ljudi na računima gomila novac o kojem većina stanovništva može samo da sanja.
Podaci Fonda za zaštitu depozita (FZD) za prošlu godinu čije detalje prenosi Dan, pokazuju da su depoziti za godinu dana uvećani za milijardu evra, pa da građani i privreda u bankama drže 5,23 milijarde evra depozita. U odnosu na kraj 2021. godine, depoziti su uvećani za 24,3 odsto.
Ukupan broj deponenata u prošloj godini je bio 786.909 – 717,6 hiljada građana i 69,34 hiljade pravnih lica.
Kada su u pitanju građani, odnosno fizička lica, prema podacima Fonda za zaštitu depozita, od 717,6 hiljada građana koji imaju depozite u bankama, manje od pet hiljada na računima drži 273,7 hiljada. Između pet evra i 50 hiljada u bankama imaju 435.162 deponenta, dok između 50 i 100 hiljada evra u bankama ima 5.429 deponenata.
Preko 100.000 evra u bankama drži 3.305 građana. Ukupan iznos depozita tih 3.305 deponenata je 1,15 milijardi evra, ili u proseku 348.555 evra.
Kada su u pitanju pravna lica, manje od pet evra u bankama ima 15.690, dok između pet evra i 50 hiljada u bankama drži 49,9 hiljada firmi. Između 50 hiljada i 100 hiljada evra u bankama ima 1.408 pravnih lica, dok preko 100 hiljada u banci drži 2.338 firmi. Ukupan iznos depozita tih 2.338 firmi je 1,89 milijardi evra, što je u proseku 806,9 hiljada evra.
„Učešće sredstava deponovanih od strane sektora stanovništva u ukupnim depozitima kod kreditnih institucija na 31.12.2022. godine iznosi 2,6 milijardi evra, odnosno 55,09 odsto, čineći ih time i najznačajnijim deponentima crnogorskog bankarskog sistema. Na sektor privrede odnosi se 44,91 odsto ukupnih depozita u kreditnim institucijama, odnosno 2,2 milijarde evra. Broj deponenata koji nemaju pravo na isplatu garantovanog depozita na kraju 2022. godine iznosi 2.664, odnosno za 0,83 odsto više u odnosu na kraj 2021. godine (2.642). Oni u bankama drže 415,8 miliona evra“, navedeno je u izveštaju Fonda za zaštitu depozita za 2022. godinu, koji je dostavljen Skupštini.
Dakle, garantovani depoziti iznose 4,8 milijardi, a oni koji nisu garantovani 415,8 miliona, što je ukupno 5,23 milijarde depozita na kraju prošle godine.
Na dan 31.12.2022. godine, kategorija depozita koji nemaju pravo na isplatu garantovanog depozita čini 7,95 odsto ukupnih depozita. Učešće ove kategorije depozita u ukupnim depozitima je smanjeno u odnosu na 31.12.2021. godine, kada je iznosilo 9,14 odsto ukupnih depozita.
„Depoziti državnih organa i organizacija imaju najveće učešće u strukturi depozita lica koja nemaju pravo na isplatu garantovanih depozita (57,65 odsto). Učešće depozita investicionih fondova i društava za upravljanje investicionim fondovima iznosi 11,53 odsto“, piše u izveštaju Fonda za zaštitu depozita, na čijem čelu je Vojin Vlahović.
