PREMIJERA KOMPOZICIJE “TUŽBALICA NADE” U ČIKAGU – UMETNIČKI MOST IZMEĐU BEOGRADA I AMERIKE
Kompozitorka međunarodnog ugleda i profesorka sa univerziteta DePaul u Čikagu, Nataša Bogojević, nastavlja da svojim stvaralaštvom spaja dva kontinenta – i dve stvarnosti. U četvrtak, 16. oktobra, na koncertu Composer Showcase u sali Constellation Chicago, čikaška publika će premijerno čuti njeno novo delo – „Tužbalica nade“ (Threnody of Hope), komponovano po porudžbini festivala Ear Taxi, najvećeg festivala savremene muzike na američkom Srednjem zapadu.
Ova kompozicija, kako i sam naslov nagoveštava, posvećena je nedužnim žrtvama nasilja iz vatrenog oružja, a izvodiće je kamerni ansambl Lakeshore Rush uz baritona Ryana Alexandera.
„Ova muzika je moj lični lament i izraz nade da umetnost može da probudi svest i sačuva humanost u svetu koji se često suočava sa besmislom nasilja“, kaže Bogojević.
OD BEOGRADA DO ČIKAGA – KRUG JEDNOG UMETNIČKOG ŽIVOTA
Poslednjih godina, Nataša Bogojević je provela godinu dana u Beogradu kao U.S. Fulbright Scholar, što je najprestižnija stipendija američkog Stejt departmenta u oblasti obrazovanja i istraživanja. U okviru tog boravka, održala je predavanja na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, kao i na zagrebačkom i splitskom univerzitetu.
Tokom te godine, Beograd je bio njen dom, ali i inspiracija. Vodila je studente kroz svet savremene muzike, istovremeno komponujući dela koja su odzvanjala aktuelnim društvenim trenutkom. Među njima su i koncerti „Sonoriteti tišine“ i „Sonoriteti“, izvedeni u Legatu Slavenski i Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Ovi multimedijalni projekti obeležili su njen završni Fulbright projekat i postali umetnički dokument vremena.
„Kada su studenti na protestima u tišini stajali minutima odajući počast žrtvama korupcije, osetila sam snagu tišine koja inspiriše i menja – i to sam pretočila u muziku“, kaže Nataša Bogojević u intervjuu za naš portal.
ŽIVOT IZMEĐU UMETNOSTI I STVARNOSTI
Natašin put od Beograda do Čikaga ispisan je muzikom, ali i borbom. Nakon što je devedesetih godina napustila zemlju zbog rata i ekonomske krize, u Americi je počela gotovo iznova – najpre kao privatna učiteljica klavira, a kasnije kao profesorka kompozicije na prestižnom univerzitetu DePaul.
„Emigracija je uvek teška. Filmovi pokazuju bajkovitu Ameriku, ali stvarnost je surov kapitalizam. Ipak, umetnost mi je uvek davala snagu da ponovo krenem iz početka“, ističe Nataša Bogojević.
Danas je njeno ime u muzičkim krugovima sinonim za inovaciju, hrabrost i autentičnost. U svojoj muzici spaja elemente balkanskog nasleđa sa savremenim američkim izražajem, stvarajući prepoznatljiv zvučni pečat koji sama naziva „sonoritet“.
MUZIKA KAO OGLEDALO VREMENA
Kao kompozitorka, Nataša Bogojević ne beži od teških tema. Njena dela su često umetnički odgovor na društvene nepravde, rat, nasilje i zaborav. „Tužbalica nade“, koja će premijerno biti izvedena u Čikagu, upravo je takvo delo – muzika koja pamti i opominje.
Pored ove kompozicije, Bogojević trenutno radi i na muzici za predstavu „Ogigijanke“ po tekstu Uglješe Šajtinca u režiji Željka Đukića, čija će se premijera održati 25. oktobra u Narodnom pozorištu Toša Jovanović u Zrenjaninu.
Takođe, početkom novembra će njeno delo „Sonoriteti šara i šavova“ biti izvedeno na festivalu Šare i šavovi, a novo delo „Imaginacije“ za čelistu Nemanju Stankovića i pijanistu Vladimira Miloševića biće predstavljeno krajem novembra u Beogradu.
“Ako budem u prilici, vrlo rado ću otići u Beograd na festival i svirati sa ansamblom”, kaže Nataša Bogojević.
UMETNICA IZMEĐU DVA SVETA
Nataša Bogojević danas živi i radi u Čikagu, gde predaje i vodi svoj muzički studio. Ipak, kako kaže, njen Beograd je uvek tu – u svakoj noti, svakom dahu između tišine i zvuka.
„Stvaranje i predstavljanje nove muzike nije samo lična potreba. Uživanje u muzici vodi nas ka dubljem razumevanju umetnosti i poštovanju života“, zaključuje kompozitorka.
Njeno stvaralaštvo, u kome se spajaju prošlost i sadašnjost, Balkan i Amerika, postaje spona koja podseća da umetnost ne poznaje granice – jer muzika, kako kaže Nataša, uvek pronalazi put do onih koji je čuju srcem.
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: ZORAN PETROVIĆ DUŠKO VUČIĆ
