Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka, koja je jedna od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu. U kalendaru je crveno slovo.
Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči „paraskeva“ što znači petak, otuda Petka.
Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih.
Vernici joj se mole za zdravlje, naročito očiju, i za zaštitu porodice.
Sveta Petka je bila hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka, a dan njenog pomena, Petkovdan, obeležava se 27. oktobra i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.
Kult Svete Petke je izuzetno razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim balkanskim zemljama.
Otud i različiti epiteti koji stoje uz njeno ime – Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska, Trnovska i tako dalje.
Vernici obeležavaju dan kada je Sveta Petka, koja je srpskog porekla, okončala ovozemaljski život.
Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja.
Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani, a osim nje imali su i starijeg sina Jevtimija, koji se zamonašio po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao i episkop Maditski.
Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna.
Posle smrti roditelja, Petka je želela da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
Časopis SPC „Svetosavsko zvonce“ navodi da je odatle otišla u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom.
Po Promislu Božjem nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde se podvizavala do duboke starosti.
Dve godine pred smrt, dok je stajala na molitvi, javio joj se anđeo i rekao da treba da se vrati u svoj rodni grad, gde će zemlji predati telo, a dušu će Gospod primiti.
Kad se vratila u Epivat, niko je nije prepoznao, jer je otišla pre više decenija, a rodbine nije imala.
Dani su joj prolazili u radu, postu i molitvi. Tiho se ugasila i nestala sa lica zemlje. Sahranili su je izvan groblja, jer je za sugrađane bila strankinja”, navodi Svetosavsko zvonce.
Na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i rukama u molitvenom položaju.
U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava, a najposećenija je kapela na Kalemegdanu koja nosi njeno ime i u kojoj se na dan praznika svake godine okuplja desetine hiljade vernika.
Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima, koje počivaju u Jašiju u Rumuniji, dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć.
Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmolio od krstaša mošti Svete Petke i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo.
U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. godine osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju.
Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji.
Tamo su mošti počivale sve do 1521. godine, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. I tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hrišćani nego i muslimani.
Veruje se da su od vremena despota Stefana Lazarevića sto godina počivale u steni pored kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke i da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolici, pa i muhamedanci, tadašnji okupatori Srbije.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.
Kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene za vreme turske vladavine, a današnja kapela izgrađena je 1937. godine prema projektu arhitekte Momira Korunovića.
Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši, gde i danas počivaju, piše „Svetosavsko zvonce“.
Uz Petkovdan, kult prepodobne Paraskeve obeležava se i 8. avgusta, na dan prenosa njenih moštiju iz Bugarske u Srbiju.
Tada se slavi još jedna svetiteljka, istog imena – Sveta mučenica Paraskeva Rimska.
Zajednički praznik dveju svetiteljki istog imena proslavlja se kao Sveta Petka Trnova.
IZVOR: TELEGRAF I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
