Na tržištu nedostaju radnici svih profila zbog čega se sve više firmi dovija, od pomoćnih radnika do visokostručnog kadra, koje pronalaze u dalekim zemljama. Više nije neobično da se uz „dobro jutro“ u Srbiji čuje i „good morning“. Srbija sve više uvozi radnu snagu.
Pored odgovarajućeg smeštaja i ishrane u skladu sa kulturološkim i religijskim navikama, potrebno je da se radi na usvajanju poslovanja koje je drugačije od onog u zemljama iz kojih dolaze i psiho-socijalnoj podršci, kažu u kompaniji u kojoj su gotovo polovina od 230 zaposlenih strani radnici.
To znači obeležavanje njihovih praznika, proslave poslovnih uspeha, organizovanje tim bildinga, zajedničke sportske aktivnosti, pomoć u slučaju bolesti i podršku u rešavanju problema.
Džasprit Sing šef proizvodnje fasadnih elemenata kaže da je sve dobro, perfektno i za njega i za tim.
„Uslovi rada su veoma dobri, ljudi u Srbiji su dobri, osećam da ekonomija raste, projekti napređuju i zadovoljan sam“, rekao je Kinan Ali, projektant fasada.
Od zemlje koja je uvodila radnu snagu, Srbija postaje uvoznik i država treba da se navikne na novu ulogu, kažu stručnjaci.
„Ono što postoji problem koji se primećuje i na Zapadu jeste prihvatanje te različitosti, prihvatanje i integracija stranih radnika u naše društvo, prihvatanje njihove kulture i jezika, ali negde i da se otkloni neki strah koji prirodno imamo prema drugima“, naveo je sociolog dr Milica Vesković Anđelović.
Ali, nijedna tranzicija ne teče glatko.
„Primer u tom smislu je bio taj da smo mi opredelili jedan smeštaj, uradili ugovor, sve formalne korake sproveli za dovođenje radnika i oni su tog dana u 13 časova trebali da slete a u 10 su nam se javili da oni otkazuju smeštaj jer ne žele da imaju migrante u svom okruženju“, istakla je dr Tatjana Knežević direktor sektora ljudskih resursa „Modulor“
Dr Milica Vesković Anđelović, sociolog kaže da se ovde takođe govori o hibridnim identitetima, ali ne na način da oni potpuno prihvate naše običaje, našu kulturu i da se identifikuju sa nama niti naprotiv da se mi indentifikujemo sa njima nego da prosto nađemo neki modalitet saradnje.
Uprkos višedecenijskom iskustvu zapadnih zemalja, u ekonomskoj krizi 2008. godine ili sada zbog kovida, prema statističkim podacima, otkaze su najpre dobili strani radnici. U Srbiji trenutno radi više od 13.000 stranaca, a sudeći prema situaciji na tržištu rada, taj broj biće još veći.
IZVOR: RTS I FOTO: BIZLIFE
