Autorka i novinarka Emma Gannon, poznata kao zagovornica „slow living“ filozofije, poručuje da je krajnje vreme za nijansiran razgovor o usamljenosti i samoći. Prema njenim rečima, iako se ove dve pojave često poistovećuju, između njih postoji suštinska razlika – naročito u savremenom društvu, oblikovanom iskustvima pandemije.
Epidemija usamljenosti i novi trendovi
Američki državni hirurg Vivek Murthy je još 2023. godine upozorio da Sjedinjene Američke Države prolaze kroz „epidemiju usamljenosti“, ističući da je pandemija COVID-19 dodatno pogoršala problem koji se razvijao decenijama.
Ipak, paralelno sa tim upozorenjima, među Milenijalcima i generacijom Z beleži se rastući trend samostalnih aktivnosti – od života u sopstvenom prostoru, preko samostalnog odlaska u restorane, do solo putovanja. Prema izveštaju magazina Forbes, solo putovanja su 2025. godine bila među najbrže rastućim trendovima, a čak 76% pripadnika ovih generacija planiralo je putovanja bez društva.
Emma Gannon je u tekstu za The Guardian primetila da bi ovaj trend mogao biti posledica višegodišnjeg nedostatka ličnog prostora. „Pitam se da li su upravo ljudi koji su bili zatvoreni sa drugima bez ikakvog ličnog mira pokretači porasta samostalnih obroka, potrage za samoćom i uživanja u svakom zalogaju teško stečenog mira“, napisala je Gannon.
POVEZANE VESTI
Usamljenost i samoća nisu isto
Gannon je prošle godine objavila knjigu Table for One, koja prati priču žene koja nakon raskida ponovo gradi odnos sa samom sobom. Autorka ističe da se samostalno objedovanje u nekim kulturama, poput Italije, i dalje smatra „čudnim“, dok je u Japanu potpuno normalizovano i duboko ukorenjeno u društvu.
Iako je udata, Gannon priznaje da joj je jedno od najvećih životnih zadovoljstava – solo izlazak. „Jedenje u samoći ne znači uvek tugu“, naglašava ona, dodajući da postoji „prostor za nijanse“ kada se govori o usamljenosti i samoći.
U razgovoru za BBC, Gannon je rekla: „Imam teoriju da smo nakon pandemije mnogo jasnije shvatili razliku između usamljenosti i izabrane samoće.“ Prema njenom mišljenju, razlog za to leži u iskustvima izolacije – neki su bili zatvoreni u kućama punim ljudi bez mogućnosti za beg, dok su drugi bili potpuno sami, očajnički željni razgovora i bliskosti.
Samoća kao izvor kreativnosti i zadovoljstva
Gannon se zalaže za to da izabrana samoća, naročito kod žena, jednog dana bude otvoreno slavljena. „Žene često zaboravljaju da stave sopstveno zadovoljstvo na prvo mesto u svetu beskrajnih obaveza prema drugima“, istakla je ona.
Prema njenim rečima, samoća ima i snažan kreativan potencijal. „Samoća inspiriše divan osećaj kreativnosti, pokreće ideje i podstiče rešavanje problema“, zaključila je Gannon, naglašavajući da vreme provedeno nasamo ne mora biti znak izolacije, već svesni izbor brige o sebi.
IZVOR: EN.AS.COM I FOTO: PEXELS
