Kao i svi američki predsednički kandidati, Džo Bajden je proveo veći deo prošlogodišnje predizborne kampanje iznoseći obećanja biračima. Kako se bliži njegov stoti dan na položaju – tradicionalno trenutak kada se procenjuje učinak predsednika i njegove administracije od stupanja na položaj – ostvario je brojna od tih obećanja – ali ima i onih koja nije.
Bajdenova obećanja iz kampanje mogu da se podele u tri široke kategorije, bez obzira na političku sferu kojoj pripadaju.
Prvo – bile su tu lake stvari koje je predsednik mogao da ostvari prvog dana na položaju, potezom svog penkala kada bi objavio neku uredbu. Zaključno sa 15. aprilom, Bajden je potpisao 49 različitih uredbi i memoranduma, daleko više od prethodnika u novijoj istoriji. Donald Tramp ih je upotpisao 36, Barak Obama 34 a Džordž Buš Mlađi – 12.
Nešto teže za ostvarivanje, ali i dalje u domenu nadležnosti izvršne grane vlasti, bile su druge političke promene i inicijative, za čiju će primenu biti potrebno određeno vreme ali mogu da se ostvare bez članova Kongresa.
Na kraju, bila su tu velika obećanja o obnavljanju odnosa dve velike stranke. Bajden je najavio da će raditi na tome da poveže republikance i demokrate kako bi zajedno radili na pitanjima važnim za zemlju.
U širokom spektru političkih oblasti, Bajden je brzo ostvario većinu obećanja iz prve grupe, i neka iz druge kategorije, ali skoro da nije imao ikakvog uspeha u postizanju dvostranačke saradnje u Kongresu.
Klima
Bajden je brzo ostvario lake pobede u pitanjima koja se odnose na klimu i globalno zagrevanje. U prvih osam dana na položaju, objavio je da će se SAD ponovo pridružiti Pariskom klimatskom sporazumu i objavio niz uredbi kojima su zaustavljeni projekti koji se dovode u vezu sa visokom emisijom štetnih gasova, kao što je gasovod Kistoun XL. Takođe je objavio da će Senat ratifikovati međunarodni ugovor o smanjenju proizvodnje hidrofluorougljenika.
U četvrtak, predsednik je održao obećanje da će organizovati međunarodni klimatski samit i okupio je svetske lidere na virtuelnoj konferenciji uoči 26. Konferencije UN o klimatskim promenama koja se održava u Glazgovu u novembru. Obećao je da će do 2030. SAD prepoloviti otpuštanje štetnih gasova u atmosferu, koristeći nivoe iz 2005. kao merilo.
Oružje
Jednostavno rečeno, nema mnogo toga što se lako može ostvariti u debati o kontroli oružja u SAD. Ranije ovog meseca, Bela kuća je objavila predlog da se uspori širenje takozvanog „nevidljivog oružja“, koje pojedinci mogu da sklope od pojedinačno kupljenih delova bez serijskih brojeva za identifikaciju. Administracija je saopštila da će u roku od 60 dana objaviti predlog teksta zakona koji treba da služi kao model pojedinačnim državima a prema kome bi se pojedinci za koje se procenjuje da predstavljaju pretnju sprečavaju u kupovini oružja.
Bajden je obećao da će Kongresu poslati predlog zakona o kontroli prodaje oružja, ali je umesto toga podržao dve mere u Predstavničkom domu kojima se povećava provera podataka kupaca i reguliše prenos vatrenog oružja. Oba zakona su usvojena u tom telu ali su zakočena u Senatu.
Kovid-19
Prvog dana kada je stupio na položaj, 20. januara, Bajden je uveo obavezu nošenja maski u federalnim zgradama i uputio pismo Svetskoj zdravstvenoj organizaciji obaveštavajući je da bi Sjedinjene Države želele da se ponovo učlane u organizaciju iz koje ih je povukla prethodna, Trampova administracija.
Bajden je takođe uspeo da ostvari, a često i nadmaši, druga obećanja koja je dao, a odnosila su se na pandemiju. Obećanje da će u prvih 100 dana Bajdenove vlade biti podeljeno 100 miliona doza vakcine je značajno nadmašeno – više od dva puta toliko vakcina je dato do sada. Administracija je takođe ostvarila obećanje da će uspostaviti 100 lokacija za masovne vakcinacije i otvoriti mobilne klinike za vakcinaciju.
Obećanje da će većina škola biti otvorena za nastavu uživo bilo je manje uspešno, u velikoj meri zato što odluke u domenu lokalne prosvete nisu u nadležnosti Bele kuće. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti su objavili smernice o bezbednom otvaranju škola i drugih javnih ustavnoa, ali se tek malo više od polovine državnih škola u potpunosti otvorilo i počelo nastavu uživo.
Imigracija/izbeglice
Bajden je ukinuo kontroverznu zabranu ulaska u zemlju, koja je uvedena u vreme predsednika Donald Trampa, i proširio kriterijume o deporatciji prvog dana na položaju, a istovremeno je zaustavio i izgradnju zida koji je Trampova administracija pokušala da izgradi na granici SAD i Meksika. Pokušao je da primeni „zamrzavanje“ deportacija u trajanju od 100 dana, ali je taj pokušaj blokiran sudskom presudom.
U prvih mesec dana mandata, Bajden je takođe uputio Kongresu zakon o imigraciji kojim bi se stvorio put ka državljanstvu za mnoge imigrante koji žive u Americi bez potrebnih dokumenata, i objavio program o spajanju dece – migranata – sa roditeljima i rođacima, od kojih su bila razdvojena zbog politike prethodne administracije.
Administracija je, po svemu sudeći, doživela veliki neuspeh u pokušaju da prijem izbeglica u SAD vrati na nivoe od pre Trampove administracije. Nakon što je obećala da će u fiskalnoj 2022. godini primiti 62.500 izbeglica, administracija je prošle nedelje taj broj smanjila na 15.000. Bela kuća je, onda, saopštila da će Bajden u maju podići taj broj, ali verovtno ne do obećanog nivoa.
Rasizam/nejednakost
Prvog dana u Beloj kući, Bajden je potpisao uredbu kojom se poziva na sveobuhvatnu procenu rasne jednakosti u saveznoj vladi i uslugama koje pruža. U toku prvih meseci, predsednik je potpisao više izvršnih mera kako bi građane zaštitio od diskriminacije na osnovu pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, što je uključilo i ukidanje zabrane transrodnim osobama da služe u vojsci SAD. Međutim, obećanje da će potpisati Zakon o jednakosti, kojim bi se te pojedinačne mere kodifikovale, naišlo je na prepreke u Senatu nakon što je zakon usvojen u Predstavničkom domu u februaru.
IZVOR: VOA I FOTO: CNN
