Praznik Pokrova Presvete Bogorodice, koji se u srpskom narodu obeležava 14. oktobra, nosi duboku duhovnu simboliku i emotivnu snagu, naročito među ženama.
Po predanju, tog dana 911. godine, tokom noćne molitve u crkvi u Carigradu, Bogorodica se ukazala vernicima i raširila svoj pokrov – omofor – nad okupljenim narodom. Taj čin se tumači kao znak zaštite, utehe i milosti, i od tada se praznik slavi kao dan kada Bogorodica uzima pod svoje okrilje sve koji joj se obraćaju s verom.
U srpskoj tradiciji, Bogorodica se poštuje kao zaštitnica svega živog. Posvećene su joj brojne crkve i manastiri, a po narodnom predanju, i sam Beograd nosi njeno duhovno obeležje. Tokom godine, pravoslavni vernici obeležavaju više praznika posvećenih njenom životu i delovanju: Mala Gospojina (21. septembar), Velika Gospojina (28. avgust), Vavedenje (4. decembar), Blagovesti (7. april), Sretenje (15. februar), Sabor Bogorodice (8. januar), Polaganje pojasa (13. septembar) i Polaganje rize (15. jul).
Pokrovica, kako se praznik naziva u narodu, posebno je važan ženama. Na taj dan se ne obavljaju teški fizički poslovi, a mlade žene se sa posebnom verom mole Bogorodici – zaštitnici žena, porodilja i majki. Veruje se da će ona ukazati milost i ispuniti želje, naročito onima koje čeznu za porodom. Upravo zbog toga, Pokrovica se smatra tihim praznikom nade, molitve i unutrašnje snage.
Praznik se slavi i kao krsna slava, a među onima koji ga obeležavaju je i Pećka patrijaršija – duhovno središte srpskog pravoslavlja. U mnogim domovima, ovaj dan protiče u tišini, molitvi i zahvalnosti, bez buke i bez velikih okupljanja, ali sa dubokim osećajem povezanosti sa Bogorodicom.
Pokrov Presvete Bogorodice nije samo verski datum – to je dan kada se žene podsećaju na svoju snagu, nežnost i pravo na ispunjenje. Zato se veruje da će svakoj ženi koja se tog dana iskreno obrati Bogorodici, biti ispunjena bar jedna želja.
IZVOR: LEPA I SRECNA I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
