Prema najnovijoj objavljenoj listi Times Higher Education-a (THE) za 2025. godinu, Univerzitet u Oksfordu zadržao je svoju poziciju najbolje rangiranog univerziteta na svetu, devetu godinu zaredom, obarajući rekord. Na drugom mestu nalazi se Massachusetts Institute of Technology (MIT), dok su univerziteti Harvard i Prinston, koji je napredovao sa šestog na četvrto mesto, među vodećima.
Univerzitet u Kembridžu ostao je na petom mestu, isto kao i prethodne godine, dok je Stenford Univerzitet pao sa drugog na šesto mesto. Najviši rangirani univerziteti su uglavnom iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, koji dominiraju top 10 listom. Sedam univerziteta je iz SAD, dok su preostala tri iz Velike Britanije, uključujući i najbolje rangirani Oksford.
Najnovija lista THE obuhvata više od 2.000 univerziteta iz 115 zemalja i regiona, a rangiranje je zasnovano na 18 indikatora performansi raspoređenih u pet kategorija: nastava, istraživačko okruženje, kvalitet istraživanja, međunarodni ugled i industrija.
Drugu godinu za redom, azijski univerziteti su najzastupljeniji na listi THE. Evropske institucije beleže postepeni pad, dok univerziteti u Aziji, posebno u Kini, Japanu i Južnoj Koreji, beleže uspon.
„Konkurencija u rangiranju raste iz godine u godinu, posebno zbog brzog napretka univerziteta iz Azije”, upozorava Fil Bejti, glavni globalni direktor THE-a.
Zemlje poput Francuske, Holandije i Švajcarske suočavaju se sa padom svojih univerziteta na rang listama. Osam od 12 rangiranih univerziteta u Holandiji, na primer, zabeležilo je pad, a Tehnološki univerzitet u Delftu pao je na 56. mesto.
U Francuskoj, rang 19 od 50 univerziteta je opao, a deset je postiglo najniže rangiranje u istoriji. Švajcarski univerziteti su, takođe, zabeležili padove, iako zemlja i dalje ima visoko rangirane institucije.
Uprkos ovim trendovima, pojedine evropske zemlje zabeležile su napredak. Nemačka je postigla uspeh sa Tehničkim univerzitetom u Minhenu, koji je zauzeo 26. mesto – najviši rang ikada za nemački univerzitet. Iako Velika Britanija ima najveći broj visoko rangiranih univerziteta, zemlje poput Nemačke, Francuske i Holandije su, takođe, snažno zastupljene sa više univerziteta na globalnoj top 100 listi.
Nordijske zemlje, posebno Švedska, Danska i Finska, beleže stalan napredak na globalnoj rang listi. Karolinska institut u Švedskoj zadržao je mesto u top 50, popevši se na 49. mesto, dok je Univerzitet u Kopenhagenu iz Danske ušao u top 100 na 97. mestu.
Prema ukupnim rezultatima za 2025. godinu, tri najbolje rangirana univerziteta u Evropi dolaze iz Velike Britanije: Univerzitet u Oksfordu, Univerzitet u Kembridžu i Imperial College London. Švajcarski ETH Cirih zauzeo je četvrto mesto u Evropi i 11. mesto na globalnom nivou, dok se University College London (UCL) našao na 22. mestu u svetu.
Nemačka se, takođe, izdvojila u evropskih top 10, sa Tehničkim univerzitetom u Minhenu (26. mesto globalno) i LMU Minhen (38. mesto globalno). Među ostalim visokorangiranim evropskim univerzitetima našli su se francuski PSL Research University i belgijski KU Leuven, oba u top 50 univerziteta sveta.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PRINTSCREEN/PEXELS
