Hamburška agencija više ne zapošljava mlade pripravnike. Razlog: Zahtevna generacija Z verovatno mnogo više ceni dokolicu nego posao.
Aktuelne studije pokazuju da takozvana generacija Z, koja ulazi na tržište rada, ima potpuno drugačija očekivanja od svog posla. Mladi rođeni između 1995. i oko 2000. godine imaju visoke zahteve, prenosi Poslovni dnevnik.
Hamburška agencija više ne zapošljava pripravnike generacije Z, pišu nemački mediji. „Ti mladi ljudi imaju ograničenu sposobnost koncentracije, izdržljivosti i sposobnosti uspostavljanja kontakta“, smatra nemački stručnjak.
Uzrok slabosti generacije rođene na prelazu milenijuma stručnjak vidi u preteranoj zaštiti roditelja. „Roditelji decu pretvaraju u slabe ljude“, upozorava prosvetni naučnik.
Dolaze sa listom želja na razgovor za posao
Hamburške agencije moraju da se suoče sa raznim poslodavcima koji više ne žele da rade sa generacijom Z. Hamburški frizer više ne uzima pripravnike – zbog nedostatka poštovanja i strasti. A hamburška start-ap kompanija „Nerdinstrusties” takođe se uzdržava od zapošljavanja postmilenijalaca.
Iskustvo je pokazalo da neki mladi na razgovor za posao donose listu želja. Jedan od uslova je da budu slobodni utorkom i četvrtkom jer planiraju da idu na jogu od 17.00 časova.
„Radnici orijentisani na slobodno vreme“
„Orijentacija na slobodno vreme među mladima je porasla poslednjih godina“, rekao je poslodavac iz Hamburga. On opisuje radne navike generacije Z: „Doći ću na posao, ali ako bude previše stresno, radije bih otišao“.
Sociolozi smatraju da su roditelji krivi za nedostatak posvećenosti mladih radnika. Naučnici idu toliko daleko da generaciju Z kvalifikuju kao „generaciju nesposobnu za život“. „Deca koja nikada ne nailaze na prepreke ne uče da rade samostalno, da izdržavaju sukobe i tenzije. Ali sve ove stvari su zapravo deo zdravog razvoja“, rekao je istraživač.
Trenutne studije pokazuju: veća je verovatnoća da će generacija Z biti nezaposlena nego nesrećna na poslu. Čak 56 odsto njih, u jednoj anketi, reklo je da bi prestalo da radi ako bi posao uticao na njihov privatni život.
Faktor slobodnog vremena
Takođe, mladi zaposleni zahtevaju jasno razdvajanje posla i slobodnog vremena. Skoro polovina ispitanika ne bi prihvatila posao u kompaniji koja ne odgovara njihovim društvenim i ekološkim stavovima – a za 53 procenta postmilenijalaca faktor „slobodnog vremena“ je u središtu njihovih zahteva za posao.
Veća preduzeća imaju veću mogućnost da priušte ispunjavanje ove želje mladih radnika. „Kao mala kompanija imate drugačiju ekonomsku odgovornost, morate da zadovoljite kupce i da radite tokom vikenda“, rekao je čelnik kompanije iz Hamburga.
Ne živi se za posao
Bejbi bumeri su živeli za posao, a nova generacija želi samo da radi dovoljno da bi živela dobro. „Od pripravnika niko ne traži da obavljaju iste radne obaveze kao obični radnici“, objašnjava šef kompanije i dodaje: „Ali ako morate da idete na jogu posle šest sati, mi vam nismo od pomoći“. To ne ide“.
Upitno je koliko će dugo čelnik kompanije imati negativan odnos prema željama novozaposlenih, ali jedno je jasno: novih „bejbi bumera” koji žive od posla sigurno neće biti. Generacija Z samo želi da radi onoliko koliko je potrebno da bi dobro zaradila, prenosi Fenix Magazin.
