U prvih šest meseci ove godine u Srbiji se trgovalo sa skoro 90.000 stanova. Najskuplji kvadrat prodat je u „Beogradu na vodi“, a najskuplja kuća na Savskom vencu – koštala je čak pet miliona evra. Nekretninama se najčešće trguje za keš, u 63 odsto slučajeva.
Četvrtina svih nekretnina kojima se trgovalo bila je na teritoriji Beograda. Od toga je najviše stanova prodato u Zemunu, više od 2.800, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Kada je reč o vikendicama, najviše ih je prodato u Grockoj i Sopotu, ukoliko posmatramo Beograd. Van Beograda, najviše ih je bilo u Inđiji.
Najskuplji stan, očekivano, prodat je u „Beogradu na vodi“. Najskuplja kuća na Savskom vencu, koštala je čak pet miliona evra.
Neverovatno zvuči podatak i o cenama garažnih mesta. Najskuplje garažno mesto bilo je na Čukarici – čak 40.000 evra.
Najtraženiji stanovi u Zemunu
Dragana Milićević Sekulić iz Geodetskog zavoda kaže za RTS da su kuće na Savskom vencu tradicionalno najskuplje u Srbiji.
„Ako posmatramo iz ugla RGZ, ta cena je cena sa tržišta, cena po kojoj su se kupac i prodavac dogovorili, samo iz tog ugla možemo da posmatramo. Šta ta kuća ima, teško da možemo da znamo jer nemamo te informacije“, rekla je Dragana Milićević Sekulić gostujući u Beogradskoj hronici.
Smatra da na cenu nepokretnosti najviše utiču ponuda i potražnja.
Prema njenim rečima, u Beogradu su stanovi najtraženiji u opštini Zemun, a ako se posmatra Srbija, najviše se trgovalo stanovima u Novom Stanu.
„Veliki je promet stanova, veći nego u prvom polugodištu prošle godine i veće su cene“, rekla je, dodajući da su cene pre pandemije bile niže.
Od juna 2020. nagli skok na tržištu
Objašnjava da je najskuplji stan prodat u novogradnji, u Beogradu na vodi, za više od 9.000 evra po kvadratu. Najskuplji kvadrat u starogradnji koštao je 4.600 evra.
„Imali smo situaciju da je u prvoj polovini 2020, naročito u aprilu kada je bila zabrana kretanja, bio smanjen obim prometa, sklopljeno je više od dve hiljade ugovora. Već od maja se situacija popravlja. U drugoj polovini 2020, od juna, došlo je do naglog skoka na tržištu nepokretnosti, a takav trend nastavljen je i u ovoj godini. Obim prometa veći je za 60 odsto po svim vrstama nepokretnosti“, objašnjava Dragana Milićević Sekulić.
Ističe da nema razlike između starogradnje i novogradnje, potražnja je podjednaka.
„Stanovi su tradicionalno najtraženija vrsta nepokretnosti na tržištu i najviše se novca izdvaja za stanove. Svi stanovi u prvoj polovini 2021. plaćeni su milijardu evra“, kaže gošća iz Republičkog geodetskog zavoda.
Najviše stanova kupuje se za keš
Najmanji promet je realizovan u Rakovici.
„Rakovica je opština gde su relativno ujednačene cene starogradnje i novogradnje. Ako se poredi sa Zemunom, prosečna cena novogradnje je 1.825 evra, a u Rakovici 1.380. Stara gradnja u proseku košta 1.523 evra u Zemunu, a 1.131 u Rakovici“, navodi sagovornoca RTS -a.
Prema njenim rečima, stanovi se najčešće kupuju za gotovinu – 63 odsto prodatih stanova kupljeno je za keš, a 37 odsto su krediti.
„Na nivou gradova, krediti su u prvoj polovini godine dominantni u Vranju, 59 odsto je iz kredita, u Novom Sadu 50 odsto i još pet gradova ima udeo viši od 40 odsto. Gotovina je najčešća u Novom Pazaru, 90 odsto, Loznica i Leskovac su takođe u vrhu, sa 80 i 82 odsto. U Beogradu je 39 odsto stanova plaćeno kreditom. Za 40 odsto je veći broj stanova koji su kupljeni iz kredita u ovoj godini nego u 2020“, navodi Dragana Milićević Sekulić.
IZVOR: RTS I FOTO: NOVOSTI
